ДЕЦУ СВЕ ВИШЕ БОЛИ ГЛАВА, А ДОКТОРИ НАГЛАШАВАЈУ ШТА ИЗАЗИВА ПРОБЛЕМ У ПРЕДЕЛУ ПОТИЉКА Доктор Милићевић никад искренији: Када ми родитељи кажу да су беби посолили храну, увек им кажем да то не раде!
Деца у Србији све чешће обољевају од високог крвног притиска, а лекари упозоравају да се сваког дана овај проблем открије код барем једног детета. Како кажу, највише су под ризиком гојазна деца која воде нездрав начин живота.
Раније се сматрало да је хипертензија болест која погађа само старију популацију, али статистика се последњих година погоршала. Данас се код деце узраста до 10 година већ дијагностикује висок притисак, открива докторка Карин Васић.
- Пракса показује да је гојазност главни кривац за све већи број случајева високог крвног притиска, то јест хипертензије код деце. Ова болест доводи до бројних промена и компликација у организму због чега је и један од најбитнијих фактора ризика за настанак срчаних болести већ током раног одраслог доба, попут инфаркта. Зато је рано препознавање и лечење хипертензије код деце јако важно како бисмо спречили обољења када одрасту - каже др Васић.
С њом је сагласан и педијатар Саша Милићевић који за Информер каже да лош начин живота и исхране највише утичу на висок притисак код малишана.
- Начин живота који деца данас воде је огроман проблем због ког настају оваква обољења, а најчешћи разлог је што су нама деца све више гојазна, што превише седе за рачунаром и не крећу се - то све утиче на гојење. Они се лоше хране, пију газиране сокове, једу доста слане хране, грицкалице које им пријају и засите их али касније доведу до скока крвног притиска, због чега те ствари треба ограничавати. Када ми дођу родитељи и кажу да су беби мало посолили храну, увек им кажем да то не раде, јер њима со није потребна, њихов укус је другачији него нама старијима, и апсолутно нема потребе за тим. Не дозволите деци да претерују са грицкалицама, јер то утиче на пораст крвног пристиска - поручује педијатар.
Међутим, лош начин живота није једини пробем, тврди наш саговорник. Како каже, уколико дете има нека друга обољења веће су шансе да има и висок притисак.
- Кардиоваскуларна и бубрежна обољења често доводе до овог проблема. Поготово су ризични пацијенти са бубрежном исуфицијенцијом, то јест слабости бубрега и пацијенти који су на дијализи - код њих се мора стално мерити притисак, колико уносе и колико избацују течности. Наследни фактор је такође важан и утицајан - уколико су родитељи у детињству имали висок крвни притисак, врло вероватно ће и њихова деца имати - објашњава он и саветује родитеље да редовно воде децу на прегледе, јер се ова болест најчешће открива случајно.
Милићевић: Потребно више физичке активности
Деца добијају хипертензију најчешће због лошег начина живота, а педијатар Милићевић саветује родитеље како да спрече овакав сценарио.
- Родитељи треба да воде рачуна о томе шта им дете једе, значи што здравија храна а што мање соли, газираних пића, грицкалица, нездраве и прерађене хране. Деца треба да се крећу и играју што више, а не да стално седе јер то све доводи до гојазности која потом у великом броју случајева води до хипертензије. Уколико имају мензу у школи, најбоље је да једу ту храну, јер је у питању квалитетан јеловник који праве нутриционисти и воде рачуна о здрављу деце која се још увек развијају - поручује Милићевић.
Симптоми су доста некарактеристични и код одраслих, а поготово код деце.
- Бол у пределу потиљка који се повезује са овим обољењем, може потпуно да изостане као и други симптоми и онда родитељи врло често ни не знају да дете има неки проблем, јер нема јасних показатеља. Зато је кључно да се деца прегледају, зато су јако важни систематски прегледи у школама, јер се ту случајно откривају овакве ствари и прави се селекција ко је кандидат за хипертензију. Пре десетак година се то није често контролисало, али је данас то саставни део систематских прегледа - каже Милићевић.