Рип Кирби заводник и Дезмонд лорд

Тада су прошле већ четири године од Рејмондове погибије у саобраћајној несрећи и брзог преузимања популарног серијала, па је Прентисова позиција довољно утврђена па више није морао да прецизно копира prеthodnika и његов стил што је видљиво и у Кирбијевој унеколико промењеној, мужевнијој физиономији, слободнијем нестандардном кадрирању, али и не увек фотографски перфектном цртежу.

Основне поставке серијала-франшизе остале су, наравно, непромењене: приватни детектив-алтруиста из Њујорка, са наочарима, пијаниста, yеntlmеn са беспрекорним манирима спреман и на “грубе игре”, окружен богаташима и лепотицама открива злочинце и спасава невине жртве. Основне карактеристике стрипа истакнуте су у пропагандној брошури-понуди која је достављана потенцијалним купцима, а у којој се каже да су кључеви за читалачко одушевљење Рипом Кирбијем: акција, романса, авантура, гламур, напетост, узбуђење - због тога је Кирби победник!

И у епизодама сабраним у осмом тому („Рип Кирби, осми том, 1960-1962”, издавач Чаробна књига 2016) има свега наведеног; реч је о шест епизода неједнаке дужине које је Прентис исцртавао по сценаријима Фреда Дикенсона. Елем, најпре ће Кирби, потакнут злонамерном опкладом, решавати мистерију нестанка славне глумице у беспућима пустиње (“За Елизу, које нема”); у “Пакеровој експедицији” шармантног Кирбија ће, од добротворне приредбе до yungli Јужне Америке, пратити две сестре с намером да га освоје и тако угоде себи, али и напакосте оној другој.

Поново у Њујорку, срећно сам (његова ранија девојка више се не помиње), Кирби добија позив да открије ко прети главној глумици позоришно-водвиљског хита (“Ухвати звезду падалицу”); следећа тајна која се плете, опет око лепе жене, води детектива најпре на крстарење луксузним бродом а потом и у Монте Карло, а све да би раскринкао вештог преваранта који још приде - пише стихове - тако да се ова прича, симптоматично названа “Строфе катастрофе” завршава филозофском констатацијом о песмама несретног преваранта (који гине): “Рецимо да је писао као што је пуцао… није погађао мету, али није је ни потпуно промашивао.”

Две епизоде из ове књиге одскачу од високих стандарда серијала. “Опасност у рају” доводи Дезмонда “господиновог господина” у необичну ситуацију: посећује га адвокат који тврди да је Дезмонд наследио баснословно богатство и титулу лорда. Шокирани човечуљак одбија да се повинује захтевима новостеченог положаја али га Кирби убеђује да мора да игра улогу у друштву која му је припала што потврђује и дебељушкасти, ћелави Вигерс, дојучерашњи Дезмондов друг из удружења батлера а сада - лордов батлер. Ипак, после мало билијара и пива новопечени лорд почне да ужива у свом богатству и весело одлази да посети своје имање у Дезмодвилу. Тамо га дочекује верна послуга, у ствари банда која је смислила читаву превару са Дезмондовим наследством како би преотела велико имања и новац. Дезмонд, ништа не слутећи и не гледајући, потписује тестамент којим све оставља послузи па њима остаје само да упокоје газду-лорда! Прича се креће “у водама” комедије забуне и комедије ситуације  оплемењеним финим хумором који “производи” симпатични мршавко Дезмонд.

Заплет епизоде “Живот у Хармонији” крајње је необичан за кримић - Кирби од богаташа на самрти добија задатак да пронађе месташце Хармонија из кога је давно отишао. Проблем је што Хармоније нема на картама а у именицима се последњи пут појављује 1899. године. После опасне потраге Кирби и Дезмонд ипак проналазе изоловано место у коме је све функционише као на крају 19. века. Придошлице уживају у смиреном животу мале заједнице, укусној храни и лепим, добросуседским манирима. Кирби градским оцима прича о чудима нових времена али они нису уверени да им је тај напредак потребан. Коначно, људи 20. века враћају се у своје доба остављајући Хармонију у свом малом рају.

Приче о “земљама које је време заборавило” и о “ишчезлим световима” део су иконографије научне фантастике али и алегоријских друштвених критика (као у “Гуливеровим путовањима”); због тога ова епизода потпуно одступа од дотадашњих Кирбијевих авантура (мада је у њима већ било и неких хорор елемената - епизода “Сусрет са судбином”  из седмог тома).

Слављење “добрих, старих времена” одступа и од Рејмондове фасцинације савременошћу са свим добрим и лошим елементима које доноси. Сценариста Дикенсон и цртач Прентис по том питању су, чини се, били потпуно другачијег мишљења. Како год било да било ова епизода остаје бизарни куриозум стрип серијала који и данас може да привуче пуну пажњу љубитеља стрипа.

Илија Бакић