scattered clouds
6°C
14.05.2025.
Нови Сад
eur
117.2195
usd
105.4322
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Ђорђе Нешић лауреат сомборског Венца Лазе Костића

22.05.2021. 10:35 10:38
Пише:
Фото: Приватна архива

СОМБОР: Док се у Сомбору одвија дводневни књижевни фестивал (21. и 22. маја), жири за доделу награде „Венац Лазе Костића“ је обелоданио име овогодишњег добитника признања које додељује сомборска Градска библиотека „Карло Бијелицки“ и Удружење грађана „Раванградско пролеће“

.Наиме, према одлуци стручног жирија у саставу Драган Станић, књижевник и професор универзитета, Стојан Бербер,  књижевник и професор универзитета у пензији, и Горан Малбаша, професор  књижевности, овогодишњи лауреат „Венца Лазе Костића“ је песник Ђорђе Нешић, директор Српског културно-научног  центра  „Милан Миланковић“ у Даљу. Престижна књижевна награда ће бити уручена у оквиру манифестације „Дан Лазе Костића“, 9. јуна у 12 часова, у Градској библиотеци Карло Бијелицки, тачније у простору њеног Дечјег одељења на Тргу цара Лазара број 3.

Ђорђе Нешић, рођен 1957. године у Бијелом Брду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Објавио је књиге поезије „Црв сумње у јабуци раздора“ (1985), „Сурогати“ (1990), „Чекајући Створитеља“ (1995), „Харонов чамац“ (1998), „Прозор кроз који Дунав тече“ (изабране и нове песме, 2000), „Граница“ (2006), „Боље је бити у мањини“ (2015) и „Полог“ (2016).

Нешићеве песме заступљене су у бројним антологијама поезије, а ни ова награда му није прва. Наиме, Нешић који живи у родном Бијелом Брду (Р.Хрватска) и Сомбору је добитник „Бранкове награде“ за 1985, награде „Сава Мркаљ“ за 2010. и Дисове награде за 2018. годину. Члан је Одбора САНУ за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, а захваљујући његовом ангажману у даљском Српском културно-научном центру „Милутин Миланковић“ и упорном и систематичном промовисању дела великог српског научника, дело светски признатог климатолога је добила своје место и у заборавној српској и хрватској јавности.

М. Мћ

Пише:
Пошаљите коментар