НАЈСКУПЉА ЊИВА У СРБИЈИ ПРОДАТА У БАЧКОЈ ТОПОЛИ Кошта као 20 станова у престоници! Најскупљи квадрат оранице у Каћу, а ево ко је неприкосновени РЕКОРДЕР

У Бачкој Тополи потписан је и највиши уговор - 116 хектара земљишта продато је за више од два милиона евра, што показује колика је потражња за квалитетним пољопривредним земљиштем у овом делу земље. Најскупљи квадрат плодне оранице продат је у Каћу код Новог Сада, по цени од 14 евра по квадрату, па је за њиву од 10.717 квадрата исплаћено 150.000 евра.

Према подацима Републичког геодетског завода у Каћу већ неколико година уназад потражња је велика, па се тамо постижу и највише цене.

Статистика за цео Сремски округ показује да је током последња три месеца 2024. године просечна цена пољопривредног земљишта износила око 14.000 евра по хектару.

Руменка рекордер

И поред овако високих цена, ово нису рекордни износи за које је неко обрадиво земљиште продато.

Убедљиво најскупља ораница купљена је претпрошле године у Руменки, по цени од 50 евра по метру квадратном. Парцела је површине нешто мање од два хектара или 19.970 квадрата. То значи да је хектар коштао 500.000 евра. До тада је највиша цена за хектар износила 400.000 евра, а таква ораница продата је у Каћу.

Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у трећем тромесечју прошле године продато је у Сурчину, где је за 4.097 метара квадратних плаћено 39 евра по квадрату или 159.783 евра. Ова цифра је за једну ораницу огромна, иако се ради о нешто мање од половине хектара. Да је будући власник купио цео хектар ове њиве у Сурчину, платио би је невероватних 390.000 евра.

Стручњаци сматрају да је обрадивог пољопривредног земљишта све мање и да се зато повремено појаве екстреми са овако високим ценама, али прогнозирају и да ће њиве сигурно бити све скупље и траженије. Додају да није искључено да се неко пољопривредно земљиште пренамени у грађевинско, али напомињу да тај процес није ни јефтин, ни једноставан.

- Обрадивих површина је све мање, потражња је велика, те земљишту због тога и скаче цена. У Војводини је најквалитетније земљиште, па није чудно што су поједине оранице продате за велики новац, али ни околина Београда не заостаје много. Цене пољопривредног земљишта још од 2001. године расту, тада је хектар коштао око 200 евра, 2008. године је био 5.000 евра, а ево видите колике су цифре сада - навео је за Информер агроекономиста Милан Простран.

"Оранице ће бити све скупље"

Простран каже да је куповина земљишта светски тренд, јер се на плодним ораницама производи храна, што је постало све примамљивије људима који би да уложе свој капитал, иако се нису раније бавили пољопривредом.

- Оранице ће се све више тражити и биће све скупље - навео је Простран.

Ипак, истакао је да пренамена пољопривредног земљишта није једноставан процес.

- Није искључено да неко купи пољопривредно земљиште и пренамени га у грађевинско, али постоје неке процедуре и дозволе које треба да се прибаве, због чега то није баш тако једноставно. Ми стално мислимо да имамо много њива и ораница јер смо ми пољопривредна земља, али чињеница је да је обрадиве земље све мање и да је због тога скупља, али треба да је користимо за гајење хране - закључио је Простран.