ПРЕМА ЛЕГЕНДИ У ОВОМ МЕСТУ У СРБИЈИ СЕ "ОТВАРАЈУ ВРАТА ДРУГОГ СВЕТА" Ђавоља шкољка постоји само ОВДЕ, а приче о њој терају вас да се најежите!

Ово природно чудо, готово савршено симетрично, оставља снажан утисак на сваког ко га посети, како због свог изгледа, тако и због прича које га прате.

Ђавоља шкољка је камена формација висока око четири метра, чији се облик отвара попут праве шкољке, са удубљењем у средини које подсећа на стари трон. Научници верују да је стена настала услед природне ерозије током дугог временског периода, док многи посетиоци сматрају да је место превише прецизно обликовано да би настало случајно.

Ипак, оно што Ђавољу шкољку чини заиста посебном нису само њен изглед и положај, већ мистичне приче које је прате. Према народном предању, ово је место где се "отварају врата другог света".

Људи су причали о нестанцима, необјашњивим звуцима и светлости која избија из камена под месечином.

Без обзира на то да ли неко верује у митове или не, једно је сигурно - Ђавоља шкољка носи снажну енергију. Нема путоказа, до ње се долази само пешице, а терен је погодан само за искусније планинаре или оне са добрим водичем. Због своје скривене позиције, још увек није постала масовно туристичко одредиште, што додатно чува њену тајанствену атмосферу.

Место је одувек било обавијено митовима. Локални предаји кажу да су ту "отворена врата пакла" -људи који би преноћили били су уплашено нестајали или се враћали слаби, без сећања, као очарани нечистим силама.

Посебно су вековима кружиле приче о вештицама које на Ђурђевдан долазе у шкољку, о шаптању ветра и покојим зрачку светлости који избија из камена под пуним месецом.

Геолози сматрају да је формација резултат дуготрајне ерозије стена услед ветра и воде. Ипак, многима делује превише савршено симетрична да би настала случајно. Археолози су оближње подручје истражили и открили прастаре стазе и огњишта - што сугерише могућу ритуалну улогу овог места још у праисторији.