КАДА КОВАЊЕ ГВОЖЂА ПОСТАНЕ УМЕТНОСТ Ножеви Саше Тркуље освојили су колекционаре и познате личности широм света
Саша Тркуља из Нових Карловаца ковањем сабљи, катана, мачева, ножева спаја традицију и прецизност и ствара ремек дела.
Доказ за то што су његови комади на свим континентима света и коме нису одолеле ни познате личности из Србије и иностарнства, али ни политичари.
Његову ковачку радњу су посетили: прослављени спортиста Вања Грбић, глумац Војин Ћетковић, а муштерије су му били и глумац Вук Костић, певачи Жељко Бебек, Жељко Самарџић, као и руски ММА борац Федор Емалијенко и многи други.
- Још пре 20 година сам почео да радим гравуре и дуборезе ,да би професионално почео да радим од 2010. године. Негде од 2012. почиње први озбиљни сусрет са ножевима и отад крећем да се бавим њима – каже наш саговорник.
Подсећа да није лако ковати врело гвожђе, где увек може да се опече. Од комада гвожђа до ножа, потребно је пуно вештине и брзине, уз напомену да хладно гвожђе губи еластичност и да је тада касно за ковање.
Ножеви су ручно рађени, од врхунског нерђајућег челика, са наменским материјалима, а све гравуре на челику и на дршкама мајстор ради сам.
-Нож „Индијанац“, који је тродимензионално гравиран ручно у јеленском рогу један је од најтраженијих и има га на свим континентима. Направио сам их око 230. Ловачки ножеви се, углавном, раде са мотивима дивљих животиња, код њих су краће оштрице и имају дебље дераче – прича наш саговорник.
Процедура прављења сечива од најбољих карбонских метала, није нимало једноставна каже овај самоуки занатлија.
- За прављење Дамаскус челика, морамо да наслажемо више слојева карбонског челика који одмах стављамо у пећ, и када се он усија на око 1.300 степени, онда иде на искивање, тј прављење облика каквог желимо. Наравно у зависности од слагања челика, добијамо и жељене шаре на ножевима и мачевима - каже Саша.
Курс за шегрте
Саша има упите шегрта који желе да науче занат, тако да ће овај мајстор у наредном периоду организовати и курс.
- Има доста оних који би желели да се баве ковањем. Управо због тога када будем имао мало више времена организоваћу курс како би пренео знање онима који желе да га усвоје- казао је Тркуља.
Прављење сечива је уметност и у овом послу како каже наш саговорник морате бити јако вешти.
- То је све преклапање, морате бити вешти у томе када направите првих 20 слојева да би добили одређене шаре, а затим се то све завари у једну ковачку целину, одакле извлачимо нож. Може бити свакаквих комбинација, од дубореза до мозаика и пресијавања ако сте вешти то да изведете - истиче Тркуља.
Раритет је свакако и ловачки нож у чију дршку се поставља зуб мамута.
- Када кренете да радите са зубом мамута он се распада, јер има специфичну структуру, те је потребна специјана стабилизација материјала. Посебним начином рада се попуњавају недостатци на зубу а након тога може се приступити бојењу и убацивању у дршку ножа – појашњава наш саговорник.
Кухињски ножеви су нешто другачији, тањи су, прилагођени потребама.
-Ножеви који се користе за кухињске потребе морају бити истањени, како би се лакше секло поврће, или месо - објашњава ковач.
Купци за његове моделе сазнају путем интернета или од других муштерија који су већ пазарили неки примерак. Углавном је реч о колекционарима, ловцима, куварима, заљубљеницима у ножеве.
- Знам за колекционаре који имају и до 50 мојих ножева. Један господин из Бугарске има мојих 25 ножева – каже Тркуља.
Има и жена које купују ножеве, како би изненадиле своје партнере. Цене су од 300 евра до пар хиљада у зависности од модела.
Пројекат “У срцу Војводине – сликом и словима кроз Инђију” реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Општина Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.