РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА У СРБИЈИ НА ИСТОРИЈСКОМ МАКСИМУМУ, ВРЕДНОСТ ПОЛУГА ЧАК 6,5 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА! Овај потез НБС доноси још већу финансијску стабилност
Глобална слика данас одређена је спојем геополитичких тензија, успореног али још увек одрживог раста и променљиве инфлације.
Међународни монетарни фонд процењује светски раст БДП-а од око три посто у 2025, уз оцену криве и крхке отпорности, што значи да се ова лоша гибања преливају на економију и финансије. Управо у таквом окружењу тржишта траже уточиште у активној сигурности – злату, пошто су сајбер секјурити стручњаци упозорили на то да су они који држе велике резерве биткоина на страшном удару сајбер криминалаца. Дакле, све што је „опипљиво” у овом тренутку је први и најсигурнији избор.
Цена злата је 2025. обарала све рекорде, прешавши 3.900 долара за унцу или 125 долара за грам, а подстакнута је појачаном потражњом инвеститора и централних банака, слабљењем изгледа за више реалне камате и нервозом око политичких и фискалних ризика у САД и шире. Само ове године цена злата снажно је порасла и то за преко 30 посто, уз рекордне приливе у златне фондове, што јасно показује да тржиште плаћа премију за сигурност.
Европа улази у фазу ниског, али стабилног раста, док инфлација осцилира око циља. Еврозона је у септембру 2025. поново била изнад два процента, што је охладило очекивања да ће ЕЦБ наставити серију резова; политика остаје опрезна јер је потребно чувати и стабилност цена и крхки опоравак. Ништа мање важно, немачка привреда – кључни мотор Европе – вуче се годинама, што додатно појачава дефанзивне рефлексе инвеститора и влада, кажу економски аналитичари. Политички, Европа после избора 2024. има јачи десни блок, али про-ЕУ средина и даље држи већину. Истовремено, шири се мултиполарност: проширени БРИКС, као политичко-економски сигнал Југа, подстиче државе да више диверзификују резерве и канале плаћања – што индиректно јача аргумент за повећање злата у резервама.
Лична заштита
Док злато држави гарантује суверенитет и отпорност, грађанима оно све више постаје лични штит. - Златне резерве нису само национална мрежа безбедности, већ и сигнал грађанима да злато остаје универзална валута сигурности - истиче Георги Христов. По његовим речима, све више људи у Србији инвестира у полуге и златнике јер је то имовина независна од банкарског система, лако преносива и увек ликвидна. Чувано у оригиналном паковању и на сигурном месту, злато грађанима нуди оно што је најпотребније у данашње време – мир и заштиту.
Монетарни амбијент у Србији је двоструко изазован: домаћа инфлација се спушта, али је и даље тик изнад горње границе циља, па је кључна каматна стопа држана на 5,75 одсто већ дванаести месец заредом. Истовремено, Влада уводи административне мере (плафони маржи за основне артикле и ограничења на готовинске кредите) како би пригушила инфлаторна очекивања и заштитила реални доходак. Ово је прагматичан, али осетљив баланс између тржишта и интервенције – још један аргумент за држање тврде резерве као што је злато.
У таквој матрици Србија се логично ослања на злато као штит. Златне резерве Народне банке Србије достигле су рекордних 51,7 тона, што је по садашњим ценама скоро 6,5 милијарди долара.
Њихова вредност увeћана је за 1,4 милијарде евра само ове године.
Златне резерве Србије 51,7 тона или око 6,5 милијaрди долара
Из Народне банке поручују да јачање златних резерви директно повећава стабилност финансијског система и штити економију од спољних шокова. Поред тога, оно подиже и поверење грађана: ако држава гради сигурност на злату и појединци све чешће следе тај пример.
- Када држава повећава златне резерве, шаље снажан сигнал да улаже у дугорочну заштиту и стабилност - каже Георги Христов из компаније Tavex zlato&srebro.
Народна банка Србије купује искључиво монетарно злато највишег квалитета, често и из домаће производње, уз подршку најкредибилнијих међународних институција. Свака одлука о куповини и чувању доноси се након анализе глобалних ризика и домаћих потреба. Циљ је један – сигурност у кризама и заштита валуте.