Поводом 2021. године, када ће Нови Сад носити титулу Европске престонице културе, у чему ће значајну улогу играти и Сремски Карловци, епископ сремски Василије указује на лоше стање фасаде фасаде Патријаршијског двора, у центру тог градића, апелујући на одговорне институције и појединце да одвоје новац како би се санирала спољашњост тог велелепног здања. Уз напомену да изгледа непримерно за будуће свечаности, владика Василије каже да је пројекат санације фасаде Патријаршијског двора већ припремио Покрајински завод за заштиту споменика културе.
“Сматрамо да овај споменик културе од изузетног значаја у Сремским Карловцима заслужује свеукупну нашу пажњу, те апелујемо и молимо да се изнађе новац за његову обнову”, напомиње владика Василије. “Епархијски центри у Србији, имају све више активности које се не тичу само црквеног живота и обављају изузетно значајну јавну друштвену функцију, а сваки од наших дворова преставља, сам за себе, врло важан историјски споменик културе српског народа. Само кроз карловачки Патријаршијски двор и ризницу годишње прође више од 200.000 посетилаца и туриста.”
По речима епископа сремског, Патријаршијски двор у Сремским Карловцима један је од њихових највелелепнијих грађевина, а такође један од најлепших примера владичанских дворова у српству. Саграђен је између 1892. и 1894. године, по пројекту архитекте Владимира Николића.
Усташе похарале здање
Епископ сремски подсећа да су за 125. година постојања у двору доношене многе историјске одлуке. Присаједињење Војводине Србији 1918.године, по владикиним речима, решавало се у Патријаршијском двору на челу са црквеним великодостојницима, а 1920. одржано је Уједињење српске цркве и успостављена је Патријаршија, те све до одласка у Београд у њему је столовао и српски патријарх. У току Другог светског рата усташе су опљачкале двор. Од завршетка рата до 1991. био је у рукама државе и коришћен за смештај Архива Војводине без накнаде. У њему се налази седиште епископа сремског и летња резиденција патријарша српског.
“Митрополит Стефан Стратимировић 1817. године основао је задужбину за прикупљање срестава за изградњу Двора, али је он подигнут у време патријарха Георгија Бранковића”, каже владика Василије.”Изградња “у стилу талијанских и пештанских палата” поверена је предузимачима Пекло Бели и Карлу Лереру. Дворску капелу је осликао наш чувени сликар Урош Предић, а данас су у палати изложене и највредније иконе, портрети митрополита и најзначајнијих црквених великодостојника, предмети примењене уметности и библиотека ретких и вредних рукописа и старе штампане књиге.”
З. Милосављевић
