АРХИВ ГРАДА: Зими су се Новосађани тоциљали и смучарили

Да зиме више нису као пре, када “ниси могао да видиш другу страну улице колико је нападало” сложиће се већина Новосађана.
1
Фото: Архива Дневника

Некада се седмицама могло уживати у чарима зиме – санкали су се и одрасли и деца (популарна је била такозвана „рупа прекопута Бановине“), клизало се на Дунавцу, Шодрошу, залеђеним барама и каналу, а смучарило (скијало) на Фрушкој гори. Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев клизање је у Новом Саду било популарно још од краја 19. века и важило је за омиљени вид зимске рекреације и разоноде, али је повремено имало и такмичарски карактер, па су одржавана надметања у брзом клизању и у извођењу уметничких фигура.

- Иницијативу за оснивање клизачког друштва дали су чланови „Стрељачке дружине 1790“  и веслачког клуба „Данубијус“ у последњој деценији 19. века – каже Ђурђев. - Пошто је активност стрелаца и веслача преко зиме привремено прекидана, њихови представници су у новембру 1893. године одлучили да оснују клизачку организацију „Тоциљарско друштво“. Прво клизалиште направљено је те зиме у дворишту Стрељане, у улици Антона Чехова где се налази дворац Еђшег. Клизали су се претежно одрасли чланови, а даме и господа одолазили су у вечерњим часовима и клизали се уз музику и забаву. Младима и деци ова привилегија била је тада ускраћена, али је „Тоциљарско друштво“ касније примало и малишане и чак организовало школу клизања, у почетку бесплатну, а касније је била уведена симболична чланарина.


 Вештачки лед

У Новом Саду је клизање међу децом и омладином постало популарно кад су отворена вештачка клизалишта.

- Прво отворено клизалиште изграђено је у Спортском центру “Сајмиште”, које је отворено 18. децембра 1972. године хокејашком утакмицом измећу домаће „Војводине“ и скопског „Вардара“ који је победио резултатом 5:8 – каже Петар Ђурђев. - Затворено клизалиште на Спесу примило је прве клизаче крајем 1982. године, када је одиграна хокејашка утакмица између „Војводине“ и врхунског клуба „Јесенице“ из Словеније (1:12). Захваљујући отварању Ледене дворане Спенса оформљен је Клизачки клуба „Војводина“.


Како каже Ђурђев занимљив је документ „Правила Клизачког друштва за уметничко клизање из Новог Сада“ који се чува у државном архиву Мађарске у Будимпешти. У тим архивским документима, али и према писању тадашње штампе, забележено је да су на клизалишту одржаване и ревије на леду, уз учешће мајстора уметничког клизања из Будимпеште и других градова.

У међуратном периоду на тениском игралишту код Дунавског парка зими је прављено клизалиште, где су се деца и млади, али и многи старији, са великим уживањем клизали.

- Већ с првим хладним данима, када је температура ваздуха била у минусу, предвече је водом поливан тениски терен код Дунавског парка. Нови, танки слој леда додаван је неколико ноћи узастопно, док није настала равна и глатка плоча довојно дебела да не пуца и да не може бити пробијена клизаљкама– објашњава Ђурђев. - Како је клизалиште било у близини корзоа, било је то идеално место за удварање зими. У јануару 1940. године Друга мушка гимназија приредила је на том клизалишту средњошколско првенство Новог Сада у брзом клизању.

Фото: Архив града

Првенство Војводине у брзом клизању приређено је 30. јануара 1949. године, а члан новосадског клуба „Звезда“ Мирко Крстоношић, познати архитекта, победио је у трци на 1.500 и 10.000 метара. У извештају у листу „Слободна Војводина“ (како се „Дневник“ звао до 1953. године) помињу се и имена других победника: Мондовића из „Еђшега“ и Банића из петроварадинског „Зрињског“, а такмичили су се и клизачи новосадске „Славије“.

Смучарство (скијање) у Новом Саду једино је било могуће на Фрушкој гори. Прва такмичења одржана су 1935. године на Иришком венцу у организацији Београдског зимског подсавеза и учествовало је више од 120 такмичара који су се надметали у смучарском трчању и слалому, што је било прво такмичење тог типа у Србији. Победник у слалому био је Иван Силингер, члан новосадског друштва „Фрушка гора“. Од Новосађана прву титулу државног првака у смучарењу освојио је 1955. године Никола Штрбенк у класичној комбинацији трчање и скокови. Забележио је одлилчне резултате, па је у тој дисциплини постао и државни репрезентативац. Бранио је боје Југославије на студентсклом првенству света у Шамонију (Француска) 1960. године.

С. Ковач

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести