Захваљујући креативности, идејама и предузимљивости библиотекарке Драгане Димитров, тај простор је постао својеврсни културни центар Шангаја. Ипак, библиотека последњих годину дана функционише потпуно другачије у односу на раније. До прошле године деца су је свакодневно посећивала и проводила време у њој, организовани су разни садржаји, а Драгана Димитров је радила на успостављању читалачких навика ученика и учила их како да користе књиге као извор знања.
- Било је потребно остварити континуитет у раду, како би деца заволела одлазак у библиотеку, међутим, чим би настала краћа или дужа пауза, попут распуста, брзо би се одвикли -објашњава Драгана Димитров. - Већ пуних годину дана деца не улазе и не задржавају се у библиотеци, а књигу могу да позајме преко “шалтера”, због чега смо забележили пад броја малишана који долазе по штиво. Уверила сам се да су све активности за децу које сам реализовала пре епидемије имале свој циљ - да деца заволе књигу, да библиотеку доживе као место где ће, уз забаву, научити нове ствари и да открију богату литературу.
Драгана Димитров ништа не препушта случају, те увелико прави планове за наредни период, када ће се епидемилошке мере ублажити, а живот колико-толико вратити у нормалу.
- Фокус ће ми бити на успостављању читалачких навика, јер мало је деце у нижим разредима која лако и брзо читају, што их често одвраћа од уживања у литератури - истиче наша саговрница. - Да би деца заиста заволела књигу и читање, морају да савладају исправну технику од раног детињства. То подразумева да слушају неког ко им чита приче и бајке, а потом да се припремају за читање и да се описмене када пођу у први разред.
Сусрет с прваком који је требао да научи да пише по диктату подстакло је Драгану Димитров да уочи да малишани не могу с лакоћом то да ураде пре него што науче да читају, јер постоји тесна веза између те две вештине.
Драгана Димитров с нестрпљењем очекује повратак деце у Библиотечки огранак “Трифун Димић”, јер, како каже, нису књиге да стоје на полицама, већ да буду у малим дечјим рукама.
- Захваљујући помоћи шведске Амбасаде, уредили смо библиотеку и направили пријатан “Читалачки кутак”, где планирам да подучавам децу читању - открила је наша саговорница. - Такође, обогатили смо фонд и књиге непрестано пристижу, а од Канцеларије за инклузију Рома добили смо три таблета, која ће се користити у склопу едукација.
- Због тога сам осмислила технику захваљујући којој деца могу за три до четири часа, кроз индивидуални рад, да науче да читају - каже Драгана Димитров и додаје да има визију да у Шангају нема неписмених . - Није потребно да деца знају сва слова, већ само да препознају самогласнике и пет или шест сугласника. Прво их научим да читају речи састављене од слова које познају и полако потом убацујем нова. Техника је намењена деци предшколског узраста и старијим ученицима, који нису потпуно овладали писањем и читањем, децу с поремећајем пажње, те која теже препознају слова и имају потешкоћа при изговору гласова.
С. Ковач
