Своја врата ова слатка кућа отворила је давне 1926. године, али не прекопута Српског народног позоришта, како памте савременици, већ у Улици Краља Александра 17, где је до 1933. непцима отмених гостију удовољавао власник Љубомир Парлаћ, изучивши посластичарски занат код чувеног Јакоба Дорнштетера.
Хроничари су забележили да се пред Божић чекало у реду за најбоље салон-бомбоне увијене станиолом, које су се качиле на јелку уз остале украсе, док су уочи Ускрса радо купована јаја и зечеви од шећера и чоколаде. Други светски рат је, додуше, променио понуду, јер је требало довијати се при набавци материјала у околини Новог Сада, те су тада суграђани могли да се засладе штрудлама са јабукама и маком, бундеварама и „ратном тортом”, сложеном од пишкота намазаних домаћим пекмезом.
Године 1978. у рад се укључила и Парлаћева унука Весна Лудошки, која је након дедине смрти преузела власништво. Ипак, свако ко је ушао у њихов локал могао је приметити портрет чувеног посластичара, управо на месту где би, за столом, обитавао у својим позним годинама. Омиљена успутна станица шетача је, нажалост, празна откад је 2021. почела реконструкција Позоришног трга. Иако се она поодавно завршила, омиљени „Сити” остао је на привременој адреси у Улици Јанка Чмелика 26, где се, као некад, може уживати у кремпитама и житу са шлагом, кестен-пиреу, мињонима, ванилицама, сладоледима, тирамисуу, добош торти и осталим слатким гресима.
С. М-ћ
