Манифестација која је први пут организована има за циљ да изрази захвалност близанцима који су до сада учествовали у првој близаначкој студији коју спроводе наставници и сарадници Филозофског и Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Истраживања у оквиру бихејвиоралне генетике започета су 2011. године и баве се поређењем једнојајчаних и двојајчаних близанаца у покушају да одговоре на савремена и важна питања у науци, која се тичу удела гена и средине у интелектуалним способностима, особинама личности и адаптирању у одређеним ситуацијама.
Близанцима који су учествовали у истраживањима у оквиру пројекта „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља” званично је уручен сертификат о зиготности, заснован на ДНК анализама.Координаторка пројекта и проректорка за науку Универзитета у Новом Саду проф. др Снежана Смедеревац наглашава циљ и корисност целокупног пројекта.
„Током истраживања испитујемо близанце у научне сврхе, а потом им дајемо извештај о томе какве су особе, какве су им когнитивне способности и здравствени статус, па зато ове активности имају обострану добит“, каже она.
Медицински факултет омогућио је молекуларно-генетичке анализе, а доц. др Наташа Вучинић објашњава медицинске факторе важне за истраживање.
„Најважније је анализирање зиготности, а затим детерминација одређених алелних форми гена одабраних за карактеристике понашања“, каже Наташа Вучинић, додајући да је значај таквих истраживања у томе што се типови понашања могу повезати са одређеним формама гена и приликом комбиновања психолошких и молекуларно-генетичких тестова могу се утврдити тачне карактеристике и фактори који доприносе формирању личности и на који начин.
Занимљиви резултати
Координаторка пројекта проф. др Снежана Смедеревац каже да су истраживања сувише компликована да би се резултати могли једноставно објаснити или свести на кратку форму, али издваја неколико чињеница.„На интелектуалне способности у већој мери утичу гени, а на успех у школи су, поред гена, важни и средински чиниоци, односно породица“, тврди она, закључујући да за успех детета није довољно да оно само буде паметно, већ је битно у каквом окружењу одраста.Истраживања су показала да су различити фактори који утичу на начин редуковања стреса код близанаца, односно да ли конзумирају алкохол и цигарете. Закључак је да конзумирање алкохола само по себи искључиво зависи од срединских чинилаца, али злоупотреба алкохола зависи од генских чинилаца.
Близнакиње Маја и Ана Марковић слажу се у мишљењу да су искуства близанаца недовољно истражена и да због будућих родитеља близанаца треба више упознати ту сферу живота.
„Посебно је и ретко делити генетски материјал са неким, али са друге стране постоји и оно лоше као што је везаност између нас две, па због тога људи тешко допиру до нас и тешко је наћи другог пријатеља“, закључује Маја Марковић.
Дан су обележила и предавања за родитеље близанаца и забавни програм за децу, а извучени су и добитници две улазнице за Егзит, које су могли да освоје близаначки парови који су учествовали у истраживању у периоду од јуна 2017. до маја 2018. године. Више од 530 пунолетних близанаца допринело је тој студији.
Дан близанаца омогућио је родитељима да се упознају с циљем испитивања и могућношћу да пријаве своје близанце у Регистар близанаца, који је јединствен у Србији и броји више од хиљаду близаначких парова. Центар за бихејвиоралну генетику, чији је координатор проф. др Петар Чоловић, почеће ове године испитивања и с малолетним близанцима.
М. Рашић
