Како су стручњаци седели и за говорницом, али и у публици, дискусија након петнаестоминутног излагања била је продуктивна, а помогла је умрежавању грађана и институција са стручњацима.
– На трибини смо разговарали о дивљим пчела о којима мало мање знамо и медоносним, гајеним пчела о којима знамо доста, о њиховим разликама и значају за појединце, град и околину – рекла је менаyерка пројекта “Нови Сад – биодиверзитетски град” Бојана Грујић. – Циљ трибине је да пружимо информације грађанима о томе шта је то што се већ ради у граду и шта се то планира, али и да чујемо предлоге и сугестије грађана, јер нам је то веома важно.
Како је Грујић казала, библиотека је место које је најотвореније у односу на све друге установе културе, са великом фреквенцијом корисника са којима се стално разговора, а теме које интересују Новосађане могу се видети и кроз њихов избор штива.
– Уочили смо да за екологију, заштиту животне средине и живот у граду који се толико шири у последње време постоји велико интересовање, па смо урадили оно што једна библиотека може, а то је да понуди дијалог између грађана и надлежних структура – рекла је Бојана Грујић.
Током свог излагања, Јована Била Дубаић казала је да на свету постоји преко 20.000 различитих врста пчела, док их је у Србији 850. Она је нагласила да су медоносне пчеле само једна врста пчела, а да су угроженије оне дивље. Како је објаснила, свако може да помогне дивљим пчелама које су изузетно корисне за опрашивање, тако што ће садити цвеће на терасама и у баштама, док је један од проблема који угрожава њихов живот прекомерно кошење траве у градовима. Интересантна је и чињеница да пчелама у градовима имају квалитетнији живот јер нема монокултура и пестицида.
Том приликом, руководитељка Завичајне збирке Блаженка Марковић и библиотекар Драган Јовановић представили су Легат Градске библиотеке у Новом Саду – “Пчеларска библиотека”, која је, уз сарадњу са Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић” из Београда доступна и у електронском облику преко портала pretraziva.srb, а налази се у Завичајној збирци Градске библиотеке у Новом Саду, Цара Душана 27.
– “Пчеларска библиотека” дар је Радована Аге Маркова и и доступна је свим грађанима Новог Сада и она се дигитализује – рекла је Грујић. – Ствари које се тичу историје Новог Сада у великој мери су старе и ретке књиге, фотографије и разгледнице, али постоји начин да сав тај материјал оживи и да се стави у функцију савременог грађанина, а таква грађа нарочито је добра за рад са децом и популаризовање тема код младих.
Пројекат “Нови Сад – биодиверзитетски град”, који је Градска библиотека у Новом Саду покренула 15. маја, део је ширег подухвата “Експерименти ангажовања у библиотекама”, у који је укључено 16 већих јавних библиотека у градовима Европе. Пројекат се реализује у партнерству са Асоцијацијом “Public Libraries 2030” из Брисела, Националном асоцијацијом зелених кровова Србије из Новог Сада и Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић” из Београда, а финансијски га је подржала Европска комисија.
Д. Андулајевић
