О победницима је одлучивао трочлани жири, а конкурс за учешће расписан је крајем октобра прошле године. Одабрани учесници похађали су радионице о вештини дебатовања, аргументацији и јавном наступу, као и радионице о функционисању Европске уније, европским институцијама и процесу ЕУ интеграција. Студенте и средњошколце спремали су тренери дебатних вештина и најбољи учесници те врсте такмичења у Србији.
„„Европску школу дебате” спроводи ЕУ инфо-центар, у сарадњи с Дебатном академском мрежом и Отвореном комуникацијом“, објаснио је Александар Јованчић из Инфо-центра. „Радионице се од ове године одржавају у пет градова - Новом Пазару, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду.“
Након радионица организовано је осам јавних дебата широм Србије, које ће се, осим у поменутих пет градова, одржати и у Суботици и највероватније у Ужицу, док је финале планирано у Народној скупштини у Београду.
Учесница дебате и чланица дебатног тима против дуалног образовања, студенткиња Правног факултета Бојана Кнежевић каже да је то прво такмичење на којем учествује, као и да је задовољна менторима који су их спремали. Она сматра да је говорништво изузетно важна вештина и да ће јој знања која је стекла и усавршила на радионцама, користити као будућем правнику.
„Дуалним образовањем добијају сви, и садашњи модел образовања не треба посматрати и третирати одвојено од модела дуалног образовања“, објаснила је становиште свог дебатног тима Бојана Кнежевић, и појаснила да је заправо реч о два подсистема који се међусобно подупиру. „Деци треба дати право на избор и могућност да се школују на најбољи начин, сходно сопственим способностима и интересовањима.“
Ученица четвртог разреда Карловачке гимназије Ања Штрасер одушевљена је пријатељском атмосфером међу учесницима и сматра да су сви много научили. Пошто похађа Карловачку гимназију, већ је имала искуства с дебатом. Као чланица тима против дуалног образовања, сматра да је то добар принцип, али да треба да буде у оквиру ваннаставних активности и изван школе. По њеном мишљењу, ако се пракса одвија два пута недељно, ученици доста губе од наставе јер се смањује теорија на којој се пракса заправо темељи.
Студенткиња Филолошког факултета и чланица Управног одбора Отворене комуникације, организације која се бави промоцијом дебате Теодора Решетар, била је тренер дебатног клуба „Европске школе дебате” у Новом Саду.
„Ми децу учимо механизме, на који начин треба да граде аргумент, који су елементи које нека тврдња треба да садржи, резон како се нешто објашњава, зашто је то тачно и битно, да треба навести неки пример и које су последице тога што причају на стваран живот“, објаснила је Теодора Решетар, и напоменула да је дебата организована по британском парламентарном моделу.
Члан жирија професор Владимир Медовић с Правног факултета за привреду и правосуђе сматра да су дебате изузетно важне за младе људе, јер они на тај начин вежбају јавне наступе и вербалну комуникацију која ће им користити, ма чиме се касније бавили.
Ј. Вукашиновић
