У својој мисији зауставља се на пољопривредним газдинствима, органским фармама и сличним местима карактеристичним за развијену еколошку свест, а у Србији, као и у државама региона, борави први пут. На досадашњем путовању сви су према њој били срдачни и пријатељски расположени. У односу на фантастичне словеначке планине и ушорена села у Хрватској, пејзаж од Илока, преко Бачке Паланке, до Новог Сада био је нешто сасвим друго.
- Одједном је то био широк и отворен простор, пуца поглед чак и ако су поред пута њиве – наглашава Натали Масе. - У Новом Саду људи су срдачни, али овај град ме је на први поглед одушевио архитектуром. Нисам стигла много да обиђем, прошетала сам центром града и за мене је Нови Сад магичан.
Натали је путовање бициклом започела 21. јуна, следећи на тај начин подухват оснивача покрета „Свесна планета – Спасимо земљиште“ Садхгуруа, који је за 100 дана, од Лондона до Коимбатора, мотором прешао 30.000 километара. Пропутовао је 27 земаља и учествовао на више од 690 догађаја и састанака како би скренуо пажњу на забрињавајуће стање земљишта широм света. „Спасимо земљиште“ је еколошки покрет који су подржале Уједињене нације и Светски програм за храну, а организација Уједињених нација за храну и пољопривреду процењује да је свету остало још само 60 година пољопривреде уколико се деградација земљишта настави. Желећи да пружи подршку покрету, Натали Масе на своје путовање креће последњег дана Садхгуруовог путовања.
- Најпре сам била волонтер у Удружењу „Спасимо земљиште“ у Француској, где сам видела да се велики број људи упушта у различите изазове и потпуно невероватне подухвате како би скренули пажњу на проблем, што ме је заиста дирнуло – објашњава Натали. - То се поклопило са истеком уговора на послу који сам обављала, а у исто време добила сам одличну понуду за други посао. Добро сам размислила и морала сам да се преиспитујем међутим, кад сам сазнала шта је потребно за моје путовање бициклом, схватила сам да имам све – добар бицикл, вољу и способна сам. У почетку сам пратила одлуку да свраћам на органске фарме како бих на њих утицала да преусмере производњу на још одрживији начин, међутим, успут сам сретала различите људе који су били спремни да пруже подршку и одлучила да свима преносим причу и идеју.
Њено искуство говори о томе да је у Француској свест о проблему земљишта изузетно висока и на тамошњим фармама људи се заиста труде да користе органско ђубриво, а не пестициде. У Италији људи могу јасно да виде последице суше и постоји свест о томе да се нешто дешава са климом и земљиштем, док је у Хрватској срела људе који покушавају да се баве пољопривредом на органски начин, али признају да су у мањини. С обзиром на то да је у Србији прво свратила у Нови Сад, закључила је да је ту свест веома висока.
- Многи медији су заказали сусрет са мном због интересовања за ову тему, па ако су медији одраз друштва, сигурна сам да то и грађане занима. Осим тога, у Новом Саду постоји органска продавница у којој сам пронашла све што ми је потребно. Када сам ушла у Србију, видела сам огромна поља у којима нема ниједног дрвета, ни хлада. Ако моја кожа гори на сунцу, гори и та земља и својим очима можемо да видимо да то земљиште изумире. Али људи не знају, требало би им причати о томе, а улога медија је ту веома значајна. Уколико се медији буду више бавили том темом, допреће до већине свест о томе да би више требало да се повежемо са нашом животном средином и појачамо бригу о земљишту. Од виталног је значаја да поведемо рачуна о нашој планети. Једном када уроните руке у земљиште и осетите топлину и задовољство, нежност и љубав, знаћете да учинити нешто за земљиште значи учинити нешто за себе и остатак човечанства – поручује Натали Масе.
Бранка Павковић
