Град и Црвени крст узвраћају љубав најстаријима

Завршна свечаност поводом 42. акције “За сунчану јесен живота”, посвећене најстаријим суграђанима, одржана је јуче у ресторану “Романов”.
3
Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић

У оквиру традиционалне активности, организоване током октобра, проглашени су најстарији суграђани Новог Сада, брачни пар који је најдуже у браку, најстарији активиста Црвеног крста, као и победници конкурса литерарних и ликовних радова на тему “Моји баба и деда”, у којем су учествовала деца из Предшколске установе “Радосно детињство” и ученици нижих разреда новосадских основних школа.

- Права вредност било које заједнице и целокупног друштва најбоље се огледа у томе колико поштује своју децу, своје војнике и своје старије, а ово је прелеп пример поштовања према вама, које сигурно није онолико колико заслужујете – поручио је председник Управног одбора Црвеног крста Новог Сада пуковник др Братољуб Бркљача. – Али сигурно је доказ да вам ваш вољени град и Црвени крст узвраћају љубав. Када би се овде нашао било који частан човек, неминовно би му се наметнуло питање колики ли је ово велеград, када у њему има толико дивних, хуманих људи, као што сте ви, овде сабрани у “Сунчаној јесени живота”. Ви, који не дозвољавате годинама да вам одлучују када ћете остарити. А ја бих, инспирисан вама, дао следећи одговор: Нови Сад није ни велики, ни мали, он је управо толики да цело срце може стати и такав да се у том срцу може с поносом и радошћу носити читав живот. Данас смо привилеговани и имамо част да смо са вама, чији нам осмех доноси радост и захвалност јер он је најбољи извор дуговечности. Желим да вам тај осмех буде још ведрији, да сте ми живи и здрави и да се у здрављу и љубави састајемо још много лета и година, а све у добру, са добрима и за добро.

Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић

Најстарија суграђанка је Илона Ковач, која је 15. октобра напунила 107 година, а Марија и Владимир Сабо, који су се венчали 2. маја 1963. године и 58 година деле добро и зло, најдуже су у браку. Волонтерка са најдужим стажом у Црвеном крсту, од 1979. године, јесте Мирјана Скандарски. За ликовне радове на тему “Моји баба и деда” у категорији предшколског узраста подељене су награда за прво, друго и треће место, као и две похвале. У категорији од првог до четвртог разреда прву награду добило је двоје ученика, додељене су друга и трећа награда и једна похвала. За литерарне радове у категорији од првог до четвртог разреда основних школа додељене су награде за прво, друго и треће место.

- Када сам 1979. године први пут ушла у просторије Црвеног крста, оберучке су ме прихватили и сада кад се сетим колико је година прошло и шта смо све заједно урадили, истовремено сам срећна, узбуђена и поносна – потврдила је волонтерка са најдужим стажом у Црвеном крсту Мирјана Скандарски. – Најпре сам у Црвеном крсту радила на нормативним актима, а након тога у служби тражења, где сам 20 година била предавач у области међународног хуманитарног права Женевских конвенција. Служба тражења бави се прикупљањем података о несталим лицима, тако да смо почетком деведесетих, током ратова, радили преузимање породичних порука и повезивање, а пре тога још увек је било актуелно тражење података о учесницима НОБ-а, који су нестали у заробљеништву, концентрационим логорима... и било је успеха. Имала сам ту част да све ове године проведем са најбољим и најхуманијим људима у овом граду.

Б. Павковић

Фото: С. Шушњевић

Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић
EUR/RSD 117.5782
Најновије вести