Десетак волонтера из Удружења „Балкан ИДЕА” и Покрета горана Војводине, а по пројекту „Арт фјужна” о уличној кампањи „Покрени глобалну промену”, у двочасовном разговору с пролазницима, успело је у основној намери. Пројекат је подржан кроз „Еразмус плус” програм Европске комисије.
– Разговарали смо с 343 грађана, а у тих 120 минута рачунамо да је кампању приметило и о њој се информисало три пута више пролазника – каже један од активиста удружења „Балкан ИДЕА” Алекса Савић. – Питали смо суграђане да ли праве списак уочи одласка у куповину, шта и колико купују за празничне и славске трпезе, да ли припремају више него што је потребно и шта раде с вишком хране, као и да ли наседају на рекламне цаке маркета који уз бомбастичне попусте маме купце да пазаре више него што им је заиста потребно.
Реакције оних који су активно учествовали у кампањи биле су различите.
– Око 60 одсто њих рекло је да је свесно тога да се хране припреми обично више него што је потребно, од чега бар део заврши у смећу – каже Савић. – Већина их се сложила да то једноставно није у реду јер смо добили одговоре да људи бацају чак и до половине онога што су припремили те да су свесни тога да навике морају да мењају. Неки су рекли да ће убудуће свакако припремати мање, па макар гости и „лизали тањире”, јер је и то боље него да су трпезе пред њима пуне, а да после та храна заврши у контејнеру.
Ипак, по речима нашег саговорника, било је и оних који нису свесни тога да олако бацају храну.
– Неки су лаконски одговарали да бацају вишак и да ту не виде ништа чудно, а када смо их питали да ли је то у реду, тек су се тада замислили над својим поступцима – каже Савић.
Пошто су млади волонтери први пут организовали такву кампању, задовољни су учинком.
– Битно је да смо ушли у суштину проблема, али то омогућава да поменуте проблеме само загребемо, али и подстакнемо суграђане на то да размишљају о томе колико хране им је заиста потребно и да покушају да толике количине купе и припреме – каже наш саговорник, додајући да фокус треба ставити на хиперпродукцију и хиперконзумацију.
Код нас у великој мери и даље важи правило да се „пред гостима треба показати и да је догађај пропао уколико хране на трпези не остане и после оброка”. Леп је то призор, али после настају проблеми којих већина нас још није довољно свесна, а то је да се та храна обично данима вуче по фрижидеру, док не заврши у канти за отпатке. А управо је то оно што треба сви заједно да мењамо.
С. Савић
