Како појашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, према старим мапама из 16. и 17. века на подручју данашњег Новог Сада налазило се село Бистрица, те се у списима из тог времена први пут и спомиње, док му се од 18. века губи траг.
– Картограф Лазарус је 1528. године израдио карту подручја на којем је данас Нови Сад, а где се налазио локалитет са називом Биштритз – каже Ђурђев, додајући да је Бистрица иначе словенска реч која означава брзу реку или поток. – Према досадашњим истраживањима, тај назив помиње се на укупно седам мапа које потичу из 16. и 17. века. Не може се са сигурношћу рећи на ком се делу подручја данашњег Новог Сада налазило старо насеље Бистрица. Археолози су недавно на простору Новог насеља пронашли остатке средњовековног села, али не и доказе да је Бистрица била баш на том подручју, већ претпостављају да су наишли на остатке некадашњег насеља Доње Сајлово.
У првом Генералном урбанистичком плану после Другог светског рата, 1950. године, град за тај простор није имао никакав план. Почетак градње на том месту датира из 1957. године, када су подизане приземне стамбене куће, али је тек ревизијом Генералног урбанистичког плана 1963. године успостављен концепт Новог насеља. До те године оно је носило назив Тозиновац, према тадашњем градоначелнику Тодору Јовановићу Този.
Интересантно је да се до 1992. године тај кварт звао Ново насеље, а потом је званично усвојено име Бистрица, иако се међу Новосађанима није одомаћило, па када кажу Бистрица, углавном мисле на месну заједницу.
– Садашње обрисе Ново насеље добија између 1976. и 1980. године масовном градњом, када је подигнуто 4.250 станова и када су реконструисани односно изграђени путеви, водовод, топловод, канализација, електричне и телефонске инсталације, док је по пројекту Завода за физичку културу изградња ОШ „Прва војвођанска бригада” започета 1. фебруара 1979, а завршена у септембру 1980. године – наводи Ђурђев. – Неимари су се и у то доба борили са подземним водама на градилишту. Проблеми су настали након наглог топљења велике количине снега. У помоћ су притекли радници „Чистоће”, који су цистернама непрестано црпли воду. Проблем је превазиђен и до лета 1994. године подигнутно је више од 8.700 станова. Данас на Новом насељу, које се још увек развија, живи више од 50.000 становника, а осим Детелинаре и Лимана један је од најгушће насељених делова града.
С. Ковач
