На Фрушкогорски маратон са свих страна света

Јубиларни 40. Фрушкогорски маратон је почео. Бројни учесници дошли су са разних страна како би уживали у природним лепотама Фрушке горе, бирајући једну од чак 19 стаза маратона. Највећи изазов свакако је био Фрушкогорски ултраекстремни маратон, са 133,6 километра за пешачење и трајањем од 35 сати.
Fruškogorski maraton 40. / Dnevnik foto
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

“Велики је значај овог догађаја, јер он представља истовремено еколошку, спортску, рекреативну, здравствену, као и социолошку манифестацију”, рекао је члан Градског већа за спорт и омладину Огњен Цвјетићанин, који је отворио Планинарски маратон. “Гледамо да чувамо нашу Фрушку гору и подижемо свест о значају тог националног парка, који је бисер Војводине и целе Србије. Учествујући у маратону, људи се сједињују с природом, уживају у чистом ваздуху, шетају, друже се и проводе време заједно“.

Thumbnail

Директор Планинарског маратона, који реализује Планинарско-смучарско друштво “Железничар”, Ненад Сударов рекао је да се организатори већ четири деценије труде да укажу на значај таквих физичких активности. Он је поменуо да је помоћ Града, који покрива петину укупних трошкова организације, веома битна, захваљујући којој је та манифестација добила и неопходну подршку бројних јавних и комуналних предузећа.

“Да би маратон опстао и за наредне генерације, били смо принуђени да уведемо минималну цену котизација, због фиксних трошкова који не могу да се избегну”објашњава Сударов. “Ипак је реч о озбиљној организацији са више од 30 планинарских друштава и 14.500 сати рада волонтера, који не добијају никакву надокнаду за труд. Помажу нам и пратеће службе Црвеног крста, Горске службе спасавања... То радимо првенствено јер желимо да кроз учешће у маратону људи разумеју значај и предности боравка у природи, да тај дан искористе да се лепо проведу и понесу лепе успомене са Фрушке горе, како би догодине опет дошли“.

Thumbnail

Сваке године, напоменуо је Сударов, организатори напомињу учесницима да не прецене себе, те да реално сагледају своје могућности и одаберу стазу која би им највише пријала, како би могли да уживају у пешачењу. Подсетили су, између осталог, и да је кључно сачувати шуму, те да учесници отпатке бацају само на за то одређеним местима на контролним тачкама. Све маратонске стазе обележене су посебном маркацијом, познатим белим круговима и црвеним срцима, којима се јуче и данас воде млади и нешто старији заљубљеници у природу, пешачење и Фрушку гору.

Thumbnail

“Трећи пут учествујем на маратону, укључујем се полако у планинарење, које чини да се много боље осећам“ - каже Новосађанин Радомир Маличевић. “Сви који шетају су веома опуштени и таква атмосфера ми одговара, а Фрушка гора је прелепа“.

Да здрав живот не само што годи, него и опушта, сагласна је и Лидија Ћулибрк, иначе уредница часописа “Лепота и здравље”, која је са својом екипом новинарки и читатељки дошла да препешачи Приправнички маратон трећу годину за редом. Она је подсетила да је седење болест модерног доба, те да је потребно да што више будемо на ногама, било да обављамо кућне послове, шетамо децу или излазимо у природу. Међу учесницима јуче је било и правих ветерана, као што је Богдан Зељковић Црни из ПСК “Сириг”, који око 35 година чествује у Маратону и, како каже, близу је златне планинарске значке.

Thumbnail

„Одмах сам кренуо на велики маратон и углавном сам на такве стазе и ишао”, сећа се Црни. “Када су ме већ стигле године, прешао сам на средњи, па сам прескакао, био на контролној тачки на Тестери... Ове године покушаћу тих 85-86 километара, није баш свеједно, шездесетпета ми је година. Прешао сам својевремено и два ултрамаратона, од преко 100 километара, а прошле године сам исто покушао, стигао до Андревља и нисам могао даље, отказала ми колена“.

Црни каже да је за маратон веома важна припрема, обавезна кабаница, добра и резервна обућа за кишу, али и форма. Ипак, напомиње да је упорност најбитнија.

Thumbnail

“Сећам се, пре 25 година су биле неке Сарајлије, које су кренуле на велики маратон, који је тада износио 88 километара. На неких 40 - 50 километара рекоше: “Ко каже да су Фрушка гора и Војводина равне?!”. Можда нема великих врхова, али тешко је ићи горе-доле. Треба добра кондиција, али ментална припрема је кључна“.

Драгана Ристић

Фото: Радивој Хаџић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести