Верујем да нисам само ја љубитељ слободног времена и делимичног заборава на обавезе, а мислим и да бисте се сви сложили са мном да је два дана мало и да увек фали тај трећи да би одмор био потпунији.
Први дан викенда, суботу, увек сам посматрала као прелазан период између рада и нерада, или чешће као спавање до ручка уколико сам себи дала одушка у петак увече. Недељу, као дан у ком се таман навикнеш и уживаш на породичном ручку, а онда схватиш да сутра креће све из почетка, а неретко сам слушала људе око себе који скоро без изузетка говоре како им је недеља најдепресивнији дан, баш због те спознаје и да, баш као у песми, постаје проклета. Читајући новинске чланке на ову тему видела сам како се Велика Британија недавно опробала у експерименту тродневног викенда, односно скраћене радне недеље, што је донело само позитивне резултате, мање умора, а веће приходе. За пробни период код нас ћемо се вероватно морати стрпити, али уколико нас ова дивна идеја посети, биће дочекана раширених руку и најлепше угошћена код свих грађана.
Наташа Станојчић
