С обзиром на чињеницу да физичара има мало, занимљив је податак да Клуб броји више од 100 чланова, који долазе и с других факултета, а такође су ту ученици основних и средњих школа, те чланови појединих научних клубова из Војводине. Током две године постојања реализовано је мноштво садржаја и активности.
– Идеја је била да заједно радимо нешто корисно – објашњава председница Клуба физичара Природно-математичког факултета Јелена Бардак. – Кад је реч о садржајима, у почетку смо учествовали у нечему с чим смо се већ сусретали, а то су „Фестивал науке“ и „Ноћ истраживача“. Протекло је успешно јер смо успели да реализујемо радионице самостално до краја. У оквиру „Ноћи истраживача“, с Удружењем географа организовали смо радионицу „Саве оур старс“ и бавили смо се проблемом светлосног загађења, свако из свог угла. Радионица је била изузетно посећена, веома интересантна и прва већа активност коју смо реализовали.
„Сајам стручног усавршавања“ био је манифестација на којој се Клуб физичара ПМФ-а званично представио, а Департман за физику и Природно-математички факултет, као матична институција, пружили су подршку. На факултету су добили просторије за реализацију радионица, као и новац за почетак.
Заједно с географима, биолозима, астрономима и многим другима чине организацију „Царпе Ноцтем – Искористи ноћ”, независно од факултета. У оквиру тога, најпре само за чланове, а потом и за све који желе, организовали су ноћну „Астро-шетњу” 15 километара по Фрушкој гори, што је изазвало изузетно интересовање и позитивне реакције. Уз тај успех, дошла је још једна сродна манифестација – први еко-фестивал на нашим просторима „Звездани триатлон“, а све да би се на различите, али занимљиве и свима пријемчиве начине, приближиле и објасниле тема ноћи, природне и вештачке светлости, сазвежђа и слично.
– Клуб је члан Интернационалне асоцијације студената физике, као локални комитет из Новог Сада, а интересантно је то да сваке године шаљемо студенте у Женеву у Европску организацију за нуклеарно истраживање ЦЕРН – наглашава Јелена. – Такође, сваке године се у другој држави организују интернационалне конференције студената, које обухватају посете граду, предавања и радионице, као и националне вечери, где свако представља своју земљу. Поносни смо што смо део тога, а на тај начин разбијају се предрасуде да су физичари зароњени само у књиге.
Сарадња с Астрономским друштвом „Нови Сад“ је изузетно добра, те су и с њима до сада организовали различите радионице.
– У оквиру Међународног дана космичког зрачења, освојили смо прво место за најоригиналнију радионицу – истиче Јелена Бадак. – У Планетаријуму смо правили маглену комору у којој смо детектовали космички зрак, који, кад кроз њу прође, остави траг. Пренели смо тај траг на платно, исекли га и качили на себе, а потом правили селфи. Заправо, награђен је најоригиналнији селфи, који у себи садржи поруку у вези с космичким зрачењем.
Осим досадашњих активности и сарадње, Клуб физичара ПМФ-а тежи да се повеже с колегама из региона, те оствари сарадњу са Загребом, можда и Бањалуком.
– Желимо да се удружујемо јер све нас повезује љубав према науци и ономе што нас окружује. Најважнија нам је промоција науке. Кад смо почињали, запитали смо се да ли ћемо то успети да урадимо на прави начин јер је реч о шкакљивој теми – можеш да радиш свашта, али требало би да има неког смисла. Младима саветујем да увек истрају у томе што желе и воле да раде, да се придруже организацијама које нуде садржаје који их занимају и где могу најбоље да допринесу – поручује Јелена Бардак.
Ове године обележена је и педесетогодишњица од првог слетања човека на Месец.
– Поводом тога, заједно с Астрономским друштвом „Нови Сад”, за најмлађе смо организовали шетњу и трку „380.000 центиметара до Месеца“, јер је просечна удаљеност Земље и Месеца је 384.400 километара – каже Јелена Бардак. – Шетња од 3,8 километара организована је од нашег факултета до Планетаријума, а деца од пет до седам година трчала су 38 метара. Сви су добијали награде на тему астрономије, тако да су уживали, а најбржи дечак је свој отисак стопала оставио на плочи, као што је то, слетевши на Месец пре 50 година, учинио Нил Армстронг.
Б. Павковић
