Ова књига из пера некадашње новинарке „Политике“ Данице Радовић, на стотинак страна представља овај драгуљ, али не само њега, него и ту стару карловачку породицу трговаца, пчелара, винара, виноградара, задужбинара, интелектуалаца и националнх радника.
Није ми била намера да се бавим науком о пчелама, нити је могло у једној књизи да се исприча све о Живановићима и њиховом плоднм вишевековном раду – каже Даница Радовић. - Монографија читаоцу посредно, кроз причу о експонатима, открива биологију пчеле и уређењу пчелињих друштава. И многе тајне пчеларског заната о којима говоре музејски предмети, фотографије и документи. Открива и детаље из историје пчеларства код Срба и у свету и сторију о најчуванијим карловачким винима. То је прича и о кључним догађајима из живота Живановића, о плејади стваралачких личности ове породице, које су, уз све друге послове у великим пчелињацима, виноградима и подрумима, успеле да пре пола века створе и музеј пчеластва, којем посвећујемо монографију. Музеј пчеларства и породичног виногрдарства данас има 450 експоната, а више стотина фотографија, докумената и предмета чека да буде укључено у музејски простор.
Причу о музеју Радовићева започиње похвалом пчели, песмом коју је родоначелник рационалног пчеларења професор Јован Живановић написао пчели у знак захвалности за оздрављење, које је приписивао тим чудесним бићима, а потом пажњу будућих читалаца усмерава на лик и дело тог чуваног Карловчанина од којег је све и почело.
Отац рационалног пчеларења
Професор Јован Живановић, по речима Данице Радовић, био је научник, књижевник, новинар, природњак и пчелар. Након Карловачке гимназије наставио је школовање у Бечу, на филолошким студијама код чувеног лингвисте и слависте Фрање Миклошича. Иако је имао понуду након дипломирања да остане на филолошкој катедри у Бечу он се враћа у Карловце и постаје професор у Карловачкој гиманзији у којој се бавио и науним радом у својој примарној дисциплини – филологији, оставивши низ радова из те области. Ауторка наводи да је заправо филолошки начуни рад судбински увео Јована Живановића у сасвим другу делатост. Будући да је исцрпљен од рада почео да побољева по наговору пријатеља, природњака и лекара др Ђорђа Натошевића како би оснажио отпорност организма, Јован Живановић подиже воћњак у Матеју са 300 стабала јабука и крушака . Сазнавши од чувара воћњака Антона Лутрова из Вајске да су му за опрашивање воћки потребне пчеле 1875. уноси првих осам традиционалних кошница плетара, али благодат пчеларења открио ми је шумар Порфирије Поја Николић и од тада почиње нова етапа у професоровом животу, која му је донела титулу родоначелника рационалног пчеларства код Срба.
Све оно што су посетиоци музеја обилазећаи ту несвакидашњу збирку и слушајући од потомака професора Живановића, праунука Жарка и чукунунука Борка, могли и могу да сазнају о пчеларској породичној традицији, достигнућима, интересантним детаљима, драгоцене фотографије, почев од једине и најстарије очуване дагеротипије код Срба, из 1841. године на којој је отац Јована Живановића, Јосим, до оних које приказују пчеларске експонате, који се ретко где могу срести,породицу до оне која сведочи о доласку у музеј војвоткиње од Корнвола, литературу и много тога још, Даница Радовић сабрала је у овој књизи. Како су виноградарство и винарство од насељавања Живановића у Сремске Карловце присутни у тој породици, део књиге посвећен је и тим делатностима. Није заборављена ни књига утисака која је препуна импресија многих знаних и незнаних посетилаца са готово свих континената из корпуса од више десетина хиљада људи који су обишли музеј, један од најпосећенијих објеката у Сремским Карловцима.
Издавање монографије о музеју подржао је Покарајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
З. Милосављевић
Пројекат „Јавни интерес у Сремским Карловцима“ реализује, од 15. априла до 31. децембра 2018. године, „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не узражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
