Окружен машинама којима кроји, шије, ситни и спаја кожу, те материјалима које у свом раду користи, Марко ствара једноставну уметност од коже, коју од 2015. године не чува више само за себе. Те године је новосадски занатлија свој ручни рад почео да продаје путем сајта њњњ.маркопопов.цом, а његови се производи данас могу пазарити и у бутику “Misha Concept Store” у Пашићевој улици број 32.
Како нам је испричао, прве кораке ка овом послу начинио је још као дете, када је од оца гледао како поправља опрему за коње којима је посвећен целог живота.
„Увек је ту негде око мене био алат па сам мало по мало учио занат, али када сам са 17 година ишао у Словенију имао сам проблем с пртљагом па сам себи направио путну ташну“, каже Марко Попов.
„Тако је све кренуло - једна, друга, трећа ташна, а после су ми требале ципеле и чизме па сам и то направио.“
Марко је вежбајући учио сам да прави производе од коже, а у томе су му помогла стара издања књига кожарских школа и интернет, тачније, Јутјуб. Најпре није желео да му хоби постане посао, али је ипак решио да се бави кожом, естетиком и дизајном, а како сам бира и купује материјале и тражи резервне делове за машине, одлучио је да своје име и презиме употреби као бренд који данас краси све његове производе.
„И даље се ово све своди на неки хоби, није да могу самостално да живим од овог посла, јер продаја преко сајта није још заживела онако како сам ја замислио“, објаснио је Марко, додајући да су његове торбе, новчанике и каишеве у два бутика најпре могли да купе Београђани.
„Није ми се свидело како то функционише па се сад могу купити овде, код нас, а морам признати да сам изненађен јер се боље продају у Новом Саду него у Београду, и то по истим ценама, без обзира на стандард у Београду.“
Да би направио једну мању ташну, каже, потребно му је између 16 и 20 сати, јер доста тога ради ручно, а осим тога све ради детаљно. Најпре црта скицу производа и кроја, затим прави прототип, уколико ради нови модел, како би избегао грешке. Потом следи кројење, лепљење и шивење.
„Није као у фабрици, углавном се све своди на производњу по потреби, како за продавницу, тако и за сајт, па уколико имам поруyбину дајем себи рок да за седам дана направим и пошаљем производ“, наглашава млади занатлија и додаје да се највише продају новчаници, али да ни ташне много не заостају.
Због ограниченог буyета за сада његов бизнис иде полако. С обзиром на то да има свој сталан посао труди се да одваја новац од плате и купује што квалитетније материјале за израду. Ипак, Марков план је да се у скоријој будућности пријави на конкурс за Show Room који се одржава у склопу Serbia Fashion Week-a и ту представи своје радове. Он такође наглашава да би једног дана волео и да прошири посао, има своју фабрику и раднике, као и продавницу у којој би продавао само сопствене производе.
В. Бијелић
