Колекција је инспирисана депресијом, усамљеношћу, анксиозношћу и највише од свега осећајем одбачености. Због свог мишљења да нам је као друштву константно наметнуто како да се обучемо, понашамо, причамо и колико гласно да се смејемо, шта јесте друштвено прихватљиво, а шта није, често остајемо условно речено „неухрањени”, и тако је дао колекцији име.
Иза те колекције стоји дугачак период истраживања шта све људе може довести у та „неочекивана” психичка стања и како се све она могу манифестовати. Одмах после тога дошло је и отелотворење онога што је сазнао, кроз дизајнирање, кројење, репарирање и сједињавање одвојених фактора у производ који смо видели на писти. При прављењу колекције Богдан је поставио себи озбиљан задатак – да покуша да створи колекцију која ће бити у потпуности одржива. Загађење које производи модна индустрија данас је једна од главних социјалних тема те је за њега било од круцијалне важности да један од акцената буде и на еколошкој свести. Тај задатак у почетку није деловао лако с обзиром на опције које нуди наша земља када је у питању доступност и селекција текстила, међутим, упркос свим препрекама, Богдан је успео да испуни свој задатак на највишем нивоу.
„Малноурисхед” је направљен од старих, поцепаних материјала, половних одела, реконструисаних комада одеће, танке плуте предвиђене за текстилну индустрију и десет година старог тила на којем је урађена „Схибури” манипулација. Плута је у потпуности рециклабилна те не производи никакав текстилни отпад, што је чини савршено одрживом опцијом, а „Схибури” техника манипулисања текстилом инспирисана је различитим кожним обољењима и текстурама на њој па је додатно допринела оригиналној идеји прављења нечег лепог од онога од чега људи зазиру. Колекција је настала спојем ствари које алудирају на негативно, а изазвала је потпуно парадоксалну реакцију.
– Нашао сам одређену врсту задовољства у репарирању старих и претходно коришћених материјала. Иако одузима много више времена од једноставно куповине текстила, материјал који прође кроз репарацију и добије нови живот носи посебну лепоту и своју причу – истакао је Богдан. – Осим старих материјала, волим да користим и половну одећу, она значајно помаже при истраживању силуета, а осим тога, узимам нешто што је ношено већ толико пута и на крају одбачено, и дајем му другу шансу. Константно оживљавање старих комада је као додавање страница у књигу која нема крај.
У новембру 2019. године Богдан је освојио прву, одмах затим и другу награду за „Тхе Малноурисхед”. На Сербиа Фасхион Њеек-у освојио је два прва места на такмичењима „Фасхион Талент Десигнер Цомпетитион”, и „Тхе Еуропеан Фасхион Унион”. Производ тих награда је прилика да своју следећу колекцију излаже „догодине” на септембарској Миланској недељи моде. Та награда је младом дизајнеру донела низ могућности да промовише и шири свој бренд, не ограничавајући се стриктно на српско тржиште. Непосредно након Сербиа Фасхион Њеек-а уследила је и Београдска недеља моде, на којој је освојио награду „НОИЖ Фасхион Ањард – Борис Триван”, захваљујући којој ће присуствовати ревијама на Лондонској недељи моде у фебруару.
Богдановом даљем развоју значајно је допринело учествовање на догађају „ТЕД џ Мокрин”, на којем је одржао едукативни говор о неодрживим односно одрживим креацијама.
Богдан наставља да дизајнира и ствара на „Метрополитен” универзитету у Београду, где студира модни дизајн, док истовремено планира и истражује колекцију којом ће се представити у Италији. Миланска недеља моде више није „догодине”, све је ближе, а нама остаје да видимо чиме ће нас следеће тај млади дизајнер одушевити.
М. Драгомировић
Фото: Приватна архива
