Министарства просвете о начину на који би нека осмолетка евентаулно могла увести једнообразно одевање међу ученицима. Тиме је та идеја постала актуелнија него раније, а на самим школама је да, пратећи кораке из препоруке, донесу одлуку да ли ће то учинити или не. Једна од првих новосадских осмолетки које су започеле процес доношења одлуке је ОШ „Коста Трифковић”, где је остало још само да Школски обор, на основу прикупљеног материјала, пресуди за униформе или против њих.
– Препорука најпре упућује на разговоре које школа треба да спроведе са свим ученицима, од првог до осмог разреда, да бисмо могли да сензибилишемо децу о тој теми – каже директор ОШ „Коста Трифковић” Милан Спасојевић. – Ђаци су се изјашњавали „за” униформу или „против”, а онда и како је замишљају, а резултати су били врло занимљиви.
Након тога, на ред је дошла анонимна анкета међу ђацима, али и међу родитељима и старатељима, а након обраде резултата, према смерницама Министарства, мишљење даје педагошки колегијум, Ђачки парламент и, на крају, Школски одбор, а школа „Коста Трифковић” укључила је у то и Савет родитеља. Ипак, Спасојевић наглашава да је реч о процесу много сложенијем него што се можда чини.
– Тек након одлуке, ако буде позитивна, испољава се читава сложеност тог процеса. Најпре, треба дати одговор на питање шта се тачно подразумева под ђачком униформом – да ли је то неки комплет, само заштитна блуза или мантил, да ли има амблем или не – каже Спасојевић.
Ипак, ако се гледа само на основу резултата анкете, одлука је већ очигледна. Наиме, по речима директора ОШ „Коста Трифковић”, већина родитеља или старатеља деце до четвртог разреда, око 56 одсто њих, гласала је у корист униформе, док су родитељи деце од петог до осмог разреда већином гласали пртив, њих 35 одсто. На нивоу читаве школе, како је рекао Спасојевић, „за” је гласало мање од половине родитеља – 46,59 одсто, што није довољно за увођење униформи, али наш саговорник објашњава да део њих није ни вратио анкетни листић, те се ипак мора чекати на одлуку Школског одбора. Интерсантно је да су се и сами ђаци изјаснили слично као и родитељи, а директор те осмолетке каже да ученици млађег школског узраста још увек теже да буду слични једни другима, док старији имају потребу да буду другачији.
Како наводи, неке школе у земљи су већ током првог полугодишта увеле униформе, а највероватнији разлози за то су били смањење социјалних разлика међу ученицима, али и стварање имиџа школе, што је карктеристично за Запад. Један од главних разлога против те одлуке, каже Спасојевић, свакако је новац, нарочито ако родитељи или школа буду морали сами да плаћају набавку.
Осим удара на џеп родитеља или школе, по речима школског психолога Снежане Родић, противници те идеје често наводе и да би униформе могле код ученика нарушити креативност и потребу за различитошћу. С друге стране, осим умањења видљивости социјалних разлика међу ђацима, што поборници униформи најчешће и наводе као главну предност, она наглашава да униформе подстичу и поштовање кодекса понашања и одевања, а самим тим развијају осећај припадности школи. Потребно је, додаје она, и да се деца у њој добро осећају, па и да је на неки начин воле и да осећају да је то неко њихово обележје, а да би се то десило, потребно је да, колико могу, учествују у избору униформе.
Иако новосадске осмолетке тек вагају „за” и „против” школских униформи, оне су већ деценијска пракса у приватној ОШ „Кирило и Методије” и приватној предшколској установи „Анђео чувар” на Камењару. Како су нам рекли из тог образовног комплекса, целокупан стручни тим са сигурношћу потврђује ефикасност ношења школских униформи. Циљ је, кажу, да деца од раног детињства, уз доминантан процес усвајања знања и успостављања радних навика, „развијају своје психо-социјалне и моторичке ресурсе личности независно од социјалног окружења и друштвеног статуса породице”.
Д. Ристић
Фото: ОШ „Кирило и Методије”
Економски неодрживо?
По речима члана Градског већа за образовање Владимира Јелића, важећи законски и подзаконски прописи не наводе школске униформе као материјални трошак школе па, сходно томе, њихова набавка пада на терет родитеља или старатеља ученика, као што је то случај у већини земаља.
– Имајући у виду да је за нормално похађање школе потребно бар два комлета униформе, а за децу млађег узраста и по четири годишње због наглог раста, тешко је очекивати да би иницијатива за увођење школских униформи добила потребну већину у актуелном економском тренутку – каже Јелић.
