Препознатљива по богатству различитости, ма у којем смеру се развијала, увек чува дозу традиционалног, те је у таквом амбијенту заживела и Мултикултурална секција, која је окупила децу предшколског и основношколског узраста.
– Велики је то изазов јер ни у научној литератури, а ни у популарној, не постоји нека опсежна студија која се бави суштином важном за суживот у одређеном времену и на одређеном простору – објашњава руководилац секције Јасмина Пивнички. – Заправо је наш суживот допринео лепоти и прожимању свих тих обичаја. Секција мултикултуралности заснива свој рад на подсећању на архаичне обреде, поникле из прастаре обредне праксе, који су након примања хришћанства христијанизовани. Рад секције усмерен је у два правца. С једне стране, негује традицију кроз традиционалне дечје игре, а учесници секције су за тај део употребили израз Лазе Костића „глумовање“. Глумовање је у нашем народу увек било довођено у везу са обредном праксом и одређеним данима. Тако су и деца у оквиру секције за одређене дане и датуме била обучена у костиме и носила маске. До сада су на тај начин обележили „Младенце“, Лазареву суботу као „лазарице”, а руменачку сеоску славу Петровдан као „краљице”.
– Ношње су им чудне, а речи још чудније, „коледо“, „лазо“, „љељо“... – присећа се уз осмех Јасмина. – Код нас се некако изгубила веза с језиком, а језик је, као и писмо, суштина неког народа. Да бисмо волели друге, морамо волети, а најпре познавати, себе. Глумовање приказује дуг пут од архаичних паганских обреда, преко њихове христијанизације, до дечје игре, што нам недвосмислено поручује да је традиција још жива. Она је наш дуг према прецима и потомцима.
Други вид секције усмерен је на калиграфију, односно вековну праксу ручно исписиваних и украшаваних текстова. Калиграфија у оквиру секције највише је и најлепше дошла до изражаја у припремама за Ускрс. Предшколци су похађали секцију и учили да помоћу шаблона састављају слова на ускршњим јајима, која су касније украшавали. Наравно, било је потребно овладати техником. Спознаја таквог писања је оно што им се свиђа.
– Зглоб мора да буде изузетно увежбан, тако да истим пером можете да напишете и дебелу и танку линију – наводи Јасмина Пивнички. – Осим тога, постоји и техника дисања. Најпре удахнемо, умочимо перо, лагано издишемо и наше перо „дише“. Идеал је да, кад нестане ваздуха, нестане и мастила. Занимљив је податак да ми радимо по начелима калиграфије која је установио Захарија Орфелин пре 300 година. А љубав према знању, непрекидно усвршавање и, како је Толстој рекао, „Најбољи је учитељ онај који сам учи“, моје су поруке за даље.
Б. Павковић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
