У Музеју, који се налази на Лиману, у улици Алексе Шантића 31, у подземној гаражи, изложени су индустријски и занатски предмети који су свакодневно коришћени или су настали у време Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије и СФР Југославије.
Збирку од око хиљаду предмета, красе аутомобили Застава 750, познатији као Фића из 1975. године и Фиат 500 „Тополино“ из 1954. године, те бицикл „Алерион Херстал“ из 1926. године, дечији ауто „Москвич“ из осамдесетих година прошлог века, телевизор ЕИ Ниш из 1969. године, радио апарати, железничарски експонати, неотворена боца „Кока – коле“ из 1982. године, те амбалаже бомбона, бомбоњера, кекса, пића, дечије играчке, клизаљке, копачке и спортска опрема из седамдесертих година прошлог века, а која се производила у Југославији по лиценци компанија као што су „Адидас“ и „Пума“.
Оснивач Удружења Зоран Јанковић каже да је ово скуп хоби, а предмете проналази на бувљацима, интернету, изложбама, купује од колекционара... Посебно је заинтересован за амбалажу, јер се кроз њу може пратити развој друштва, друштвених односа, технологије, дизајна, па чак и уплив политике.
„Данас је тешко поверовати, али утицај политике тада је био уобичајен и користан“, сматра Зоран Јанковић.
„Власти су, након ослобођења од нацистичке окупације, прокламовале братство и јединство народа на територији Југославије као једну од најважнијих тековина нове државе, са идејом да се уједине и помире разлике. Нисам имао прилике нигде да видим да је држава на овакав начин потенцирала здруженост народа на њеној територији. Такву пропаганду добро осликава метална кутија бомбона фабрике „Нада Штарк“ и „Пионир“ на којој су приказани Словенка, Црногорац, Македонка, Србин, Далматинка и Хрват у народним ношњама како плешу, те интересантна илустрација бомбона фабрике „Краш“ из Загреба која приказује братске градове Нови Сад, Ниш, Суботицу и Београд.“
Први број „Политикиног забавника” из 1939. и 1952 године
Зоран је у колекцију успео да уврсти и примерак Политикиног забавика, који је почео да се штампа у 28. фебруара 1939. године и излазио је све до бомбардовања Југославије 4. априла 1941. године. Такође, успео је да набави и први број из 1952. године. Био је то резултат „доброг улова“ међу гомилом новина на Најлон пијаци. У њему су сачуване све странице, а укрштене речи остале су непопуњене.
У горњем левом ћошку, високо на полицама Зоран је изложио јединствену колекцију амбалаже хемијске индустрије попуњену оригиналним садржајем, међу којима су „Таш“, „Бохор“ и мала флаша шампона „Зеке пеге“ из 1976 године.
„Кутије су пуне и они који их помиришу могу да осете дах седамдесетих година“, кроз осмех каже Зоран.
„Мириси увек буде емоције код посетилаца. Тако је недавно једну девојку стари сапун, који је овде изложен, подсетио на мирис њеног деде.“
Осим примерака амбалаже из времена СФР Југославије, место на полицама су нашле кутије које потичу после Првог светског рата. Најстарији изложени предмет је велика кутија „Руф“ бомбона са почетка двадесетих година прошлог века. Била је то једна од највећих фабрика у Југославији, након рата конфискована и израсла у „Пионир“. Зоран се може похвалити да у колекцији има паковања које су користиле фабрике слаткиша „Бизјак“ и „Унион“ претече „Краша“ из Загреба.
Како објашњава Зоран поставка Музеја има за циљ да упозна посетиоце о начину живота обичних људи у периоду постојања Југославије. Сецифичност поставке је што се њихово функционисање може демонстрирати, а предмети дотаћи и проучити, што омогућава јединсвени доживљај тог доба.Његова визија је да збирка буде доступна јавности, наравно у већем и прегледном простору. Заинтересовани који желе да се подсете младости или се упознају са животом Југословена могу контактирати оснивача Зорана Јанковића преко фејсбук странице Удружење „Историјскимузеј Југославије“ и закажу посету.
Силвиа Ковач
