Степенице које воде у саксофон, водопади и предивна природа која извирује из средишта земље, велики Гарфилд са својим омиљеним лазањама како лежи насред плочника у неком граду, само су неке од 3Д слика које су урађене прорачуном и четкицом академског сликара и 3D street уметника, Новосађанина Миливоја Костића Колета. Реч је о радовима површине и до 20 квадратних метара који повремено красе улице и тргове градова у свету, али и код нас, а за које треба неколико дана да се осликају кредом, темпером или акрилним бојама за бетон.
„Кад сам почео да се бавим тим сликањем, мислио сам да ће се створити услови да се и други тиме баве јер лакше је кад смо удружени, међутим, већина сликара одустаје јер је физички захтеван рад“, каже наш саговорник, који се латио 3D street сликарства 2011. године, заинтригиран радовима светских уметника које је пронашао на интернету. „Као сликара, занимао ме је технички део, о којој је перспективи реч. Онда сам, миц-по-миц, кренуо да истражујем и схватио шта и како треба радити.“
3D street art не подразумева само да уметник узме четкицу у руке и наслика нешто на плочнику. Реч је о перформансу у којем веома важну улогу имају пролазници, њихове реакције, фотографисање с делом и у њему, извођење разних „керефека” са сликом и слично.
„Битно је присуство публике јер се ослобађа страха и не мора само да стоји и посматра док се нешто ствара, као у галеријама“, објашњава Миливој.“ Тако разбијају баријеру између посматрача и ствараоца, а то такође охрабрује људе да помере своје границе. Када станеш на позицију одакле се пружа поглед на дубину, оживљаваш слику и то је предност, а посматрач може да се слика унутар ње, што даје додатну вредност. Свака фотографија коју посетиоци направе је уникатна јер свако изабере неки други положај.“
Иако је та врста уметности увек стављена у позитиван контекст и углавном изазива лепе, позитивне и радосне емоције, има и оних пролазника који се уплаше или ни не обрате пажњу на дело, што је случај у Србији.
„Све је ствар предзнања. У Србији су реакције разне, од радосних до уплашених, а неки неће ни да погледају. С друге стране, деца реагују пођеднако и брже уђу у идеју. У иностранству постоји култура уличног сликарства, а у Италији има и занимање сликара плочника, који се зову мадонари јер на плочницима сликају свеце. У Немачкој људи културно стоје у реду да би лепо погледали слику и фотографисали, а код нас немарно претрчавају преко рада, газе, проспу боју па је потребно да оградимо простор док не завршимо слику“, наводи Коле.
Једини 3D street уметник у Србији
Миливој Костић Коле, као једини 3Д стреет уметник у Србији, познат је својим суграђанима од 2014. године, када је учествовао на Данима стрипа у СКЦ „Фабрика”, цртајући провалију у којој се види афрички призор с водопадима и Тарзаном. Прошле године је на истој манифестацији радио Таличног Тома поводом рођендана тог цртаног лика. Такође, сарађивао је и са Змајевим дечјим играма те је сликао свет летећих књига. Наступао је, ако тако можемо да кажемо, и у Зрењанину, Ваљеву, Пироту, Кикинди,...
Још једна значајна разлика која се тиче 3D street сликарства код нас и у иностранству је како на ту уличну уметност гледају градске власти. Рецимо, у Немачкој је она и те како препозната, док се код нас могу добити дозволе за рад, али се очекује да се дела уклоне одмах по завршетку. Дакле, нема неговања и очувања слике у јавном простору. Једино што је код нас препознато, у смислу да може дуже да краси јавни простор, јесу мурали, каже наш саговорник.
„Имам неколико остваривих идеја, а једна од њих је и 3Д фестивал у Новом Саду“, наводи Коле. „Поднео сам план тог програма и он је ушао у књигу којом је Град Нови Сад конкурисао за Европску престоницу културе 2021. Планирам да крајем ове године или почетком следеће то реализујем, али ми фали познавање организационог дела, у који се заиста не разумем.“
Још једна идеја која би свакако била интересантна, јесте такозвана „мокра слика”, за коју су потребни мало хладнији услови, односно период године када често пада киша.
„Кад крене сезона киша, људи имају негативна осећања. А расположење може да им поправи слика која насред улице почне да се указује у реакцији с водом. Те боје се могу набавити само из Америке, где је то сликање почело тек пре неку годину“, каже уметник пун идеја које, верујемо, многи једва чекају да се реализују.
Л. Радловачки
