Оне се у раду воде истоименим приступом васпитању у породици и васпитно-образовним установама који децу учи и усмерава њихово понашање, поштујући њихова права на здрав развој, заштиту од насиља и учествовање у сопственом учењу. По речима Дијане Радојковић, родитељи који се обраћају њеном тиму најчешће наводе проблеме који се односе на непослушност деце, свађе међу децом и многе друге. Она, међутим, напомиње да позитивна дисциплина није усмерена на обезбеђивање послушности малишана, већ на развијање одговорног понашања.
– Тај правац не подразумева попустљивост у васпитању, као ни употребу прекомерне контроле и казне, него верује у дугорочне циљеве који утичу на развијање самодисциплине и животних вештина код малишана – каже Дијана Радојковић. – Позитивна дисциплина учи децу ненасиљу, одговорности, вештинама решавања проблема, емпатији, самопоштовању, људским правима и поштовању других, а позната је и по томе што афирмише васпитање без награда и казни, док у замену нуди одраслима велики број такозваних алатки. Тај правац, у ствари, подразумева, учење, не само деце од одраслих већ и одраслих од деце.
Родитељи који се пријављују и учествују на тренинзима су, по речима наше саговорнице, веома отворени за промене. Чим они почну да мењају став и понашање у породици, и деца мењају своје понашање, односно сарађују с променама својих родитеља. Одрасли треба да обезбеде такве услове да дете научи да ради и понаша се одговорно, не зато да би послушало и удовољило одраслима, него зато што тако треба да би живело у миру и складу с другима и самим собом.
У раду који се односи на васпитање и однос одраслих према деци, тинејџери су често запостављена категорија. Дијана Радојковић истиче да се данашњи тинејџери, посебно на нашим просторима, суочавају с великим тешкоћама, а управо тада почињу да уче како да се снађу у свом окружењу. Збуњују их недоследност, неправда, потребни су им топлина, ред, разумевање и прихватање, али и извесна доза слободе.
– Тинејџери су изложени великим притисцима и неразумевању, што код њих изазива побуну, бунт, пркос – објашњава Дијана. – Родитељи и наставници их критикују, а они онда реагују отпором. Наравно, за односе између одраслих и деце одговорни су одрасли. Уколико желимо да наши тинејџери одрасту у одговорне људе, требало би ми, одрасли, да променимо однос према њима, да научимо нове поступке који ће нас довести до циљева које смо поставили.
– Под „условима” мислимо на атмосферу међусобног уважавања и поштовања, на креирање подржавајуће средине, где постоји топлина и где су успостављени ред и структура, где одрасли разумеју начин на који деца мисле и осећају. Обезбеђујући те услове, одрасли могу одредити своје поступке у односима с децом – поручује наша саговорница.
Дијана и њене колегинице прве су у Србији стекле међународне сертификате Асоцијације за позитивну дисциплину и тако постале и први едукатори за родитеље у тој области, а о њиховом раду може се сазнати на сајту њњњ.позитивноваспитање.њордпреш.цом. Осим тога, оне сарађују и с васпитачима, учитељима, педагозима, односно са свима који раде и живе с децом свих узраста, кроз семинаре у оквиру Удружења за едукацију и тренинге. У томе се воде принципима „позитивног васпитања”, које се најчешће односи на васпитање деце у вртићима и школама, кроз развијање узајамних односа поверења, конекције и узајамног поштовања међу одраслима и децом.
Д. Ристић
