Иако је реч о изузетно значајном научнику који је дао велики допринос у медици његово име за многе Новосађане је непознато, као и чињеница да су крајем 19. века почела велика улагања у здравство. Директор Историјског архива града и председник Одбора за подизање бисте Петар Ђурђев подсећа да је Шварц почетком 20. века међу првима правио вакцине у Новом Саду.
- Основну школу завршио је у родном месту у Шандорфалви у Мађарској , а студије на Медицинском факултету у Будимпешти где је дипломирао 1917. године - каже Ђурђев. - За време комунистичког режима мађарског револуционара Беле Куна 1919. године мобилисан је у Црвену гарду. Након слома тог поретка дошао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Најпре је у Загребу радио на производњи вакцине против великих богиња и убрзо је стекао звање специјалисте, те га је др Андрија Штампар из Министарства здравља послао у Нови Сад како би био управник новоосноване Бактериолошке станице где је сарађивао са др Адолфом Хемптом, творцем најбоље модификације Луј Пастерове вакцине против беснила.
Шварц је државну службу напустио 1932. године и са др Милошем Араницким отворио приватни Бактериолошки и медицинско-дијагностички лабораторијум у Новом Саду, у Футошкој улици 6 (после Краља Петра Другог 24, а сада Позоришни трг), који убрзо постаје познат и ван нашег града.
- Након окупације 1941. године као Јеврејин изгубио је право да води лабораторију, па је др Шварц са супругом Корнелијом, након краћег боравка, успео 1943. године да преко Турске дође до Палестине, која је тада била под британским мандатом - појашњава Ђурђев, додајући да се после ослобођења земље вратио у Нови Сад, ступио у Југословенску армију и радио у Хигијенско-епидемиолошкој служби.
Шварц се још на студијама бавио мачевањем, а по доласку у Нови Сад учествовао је у раду тек основаног Спортског друштва новосадских Јевреја “Јуда Макаби”, а као председник тога друштва 1924. године потписао је споразум са председником Спортског друштва “Војводина” о заједничкој изградњи и коришћењу фудбалског игралишта “Карађорђе”.
- Финансирао је 1928. године долазак познатих мачевалаца у Нови Сад ради унапређења тог спорта и организовао оснивачку скупштину Мачевалачког савеза Југославије са међународним турниром са 17 учесника - истиче Ђурђев. - Активно се такмичио до 1934. године. На земаљском такмичењу на Палићу 1928. године био трећи, а у Београду на првом државном првенству такође је успешно наступао, док је као репрезентативац и делегат учествовао на Олимпијским играма 1924. године у Амстердаму.
Руководио је Станицом за трансфузију крви и лабораторијом Војне болнице у Петроварадину. Истовремено преузео је своју приватну лабораторију и водио ју је до укидања приватне лекарске праксе 1958. године када је она прешла у састав болнице.
- На основу одлуке Скупштине АПВ 1960. године поверено му је руковођење новооснованом Покрајинском медицинско истраживачком лабораторијом - објашњава Ђурђев. - Радио је на серолошкој дијагностици сифилиса, производњи антигена, а бавио се и општом проблематиком серолошке дијагностике и бактериолошким хранљивим подлогама. Чак и након пензионисања др Шварц је активно радио у лабораторији на увођењу нових прегледа, међу којима и ону на токсоплазмозу.
Шварц је одликован Орденом заслуга за народ трећег реда и носилац је бројних домаћих и страних диплома, повеља, захвалница. Последње године живота са супругом провео је у Јеврејском дому за старе “др Лавослав Шварц” у Загребу.
С. Ковач
