Тим поводом, на Поповицу је из више од двадесет земаља пристигло мноштво такмичара, па смо први пут имали госте из Сингапура, Кине, Француске и Румуније. По најдужим рутама фрушкогорске лепотице данас ће се опробати најсмелији такмичари.
Од укупно 19, пет квалификационих стаза сертификовано је за Светско првенство у Лозани, док су остале намењене уживању у пешачењу кроз природу, већ према психо-физичким способностима учесника, потврдио нам је председник Планинарског савеза Војводине Никола Бобић, који је прве планинарске кораке направио управо овде.
На старту ултраекстремне стазе спремно је чекала почетак трке, заказан у девет сати, Јелена Радосављевић из румског ПК „Борковац”, победница Војвођанске трекинг лиге у женској категорији у прошлој сезони и вицешампион у Трекинг лиги Србије.
– И раније сам учествовала на Фрушкогорском маратону, али први пут идем овом стазом. Осећам се спремно и хоћу да пробам. Време је савршено. Ако будете на циљу, видимо се – додала је Јелена уз осмех.
У мноштву људи наишли смо и на ветерана Јанеза Ресника из Словеније, који за четрдесет једну годину само пет пута није успео доћи због политичких прилика.
– Кад сам 1995. извадио нов пасош и допутовао овамо, видео сам да смо и те како добродошли, те сам идуће године повео њих седморо, а сад нас сваке године дође педесет – рекао нам је витални 84-годишњак. – У планинарским друштвима „Железничар”, којих је у бившој Југославији било 18, увек је владало братство. На Дан борца, који се још увек слави једино у Србији, дружили смо се сваки пут у другој републици или покрајини. Ако бих бирао за живот други град осим Љубљане, на првом месту би ми био Нови Сад, а онда Сарајево, управо због мултикултуралности.
Кад смо помислили да смо упознали најстаријег учесника, у сусрет нам је кренуо 88-годишњи Бранко Црнић, један од оснивача Планинарског спортског клуба „Сириг”, који се развија већ 37 година и са којим је савладао Кавказ, Монблан, Олимп, Триглав и друге планинске грдосије.
Награда за Настића и Кишдобранског
Повеља за планинарско дело ове године припала је Миливоју Настићу и Миливоју Кишдобранском.
– Годинама радим на томе да подстакнем суграђане да што више иду у природу, те да, како ја кажем, истресу мало градске буве – рекао је Кишдобрански. – То је један од разлога овог признања Планинарског савеза Србије. У маратону као организатор учествујем 52 недеље у години. Око 400 нас из Новог Сада, Инђије, Сирига, Руме, Врдника, Ирига, па чак и Суботице и Зрењанина, брине да на стазама наше лепотице Фрушке горе, најстаријег националног парка Србије, све протекне како треба. Иначе, у документацији ми пише да сам 1936. годиште, што не важи кад се нађем окружен младима јер ми они поправљају расположење и здравље.
Пажњу пролазника свакако су привукле и две разигране студенткиње треће године Факултета спорта и физичког васпитања.
– Дошле смо да се још мало дружимо с колегама јер у јуну завршавамо с предавањима, након чега нам преостаје још дипломски. Кренућемо на стазу од 16 километара јер ипак смо ми спортисти – додала је Дорис Молнар. Да Фрушкогорски маратон није само прилика за рекреацију већ и за опуштање у хладу уз хармонику и коју чашицу питке ракије „срчаник”, показали су нам верни посетиоци – фочанско друштво „Зеленгора”, чији нам се члан Момо Михајловић похвалио да ове године славе седамдесет година постојања.
С. Милачић
Фото: С. Шушњевић
