Полако, свете, ја сам дете

Распевано и разиграно у свет одраслих они шаљу важне поруке, а

најдоминантнија овог пута била је: „Полако свете, ја сам дете”.

Они који су 3. децембра тим поводом дошли у Гимназију „Лаза Костић”, где „Искрице” традиционално наступају, могли су да провере знају ли баке шта су тантруми, а шта здрава храна, да ли се у доброј старој изреци „с колена на колено” десио неки кратак спој, па и да ли добро тумачимо дечја права.

Како каже педагог и оснивач Музичко-плесног театра „Искрице” Снежана Голић, текстови ауторских песама које изводе деца подстичу нас на захвалност према бакама и декама: „С годинама стиче се права вредност, ако схватиш то, имаћеш предност. Саслушај одрасле кад не разумеш, не мисли олако да боље умеш, стрпљења и све ћеш да разумеш” или „Све што је лепо, све што је бајно, бака и дека оставе трајно”.

– Данас време бежи, свима је дан кратак и остаје много посла који нас чека ујутру. Да ли стижемо да се волимо довољно? Да осетимо и покажемо, емоције, да се грлимо и уживамо? Кроз песму, деца питају: „Где гори, свете? Ја хоћу да сањам своје снове, да маштам и играм се, детињство ме зове”. Може ли се детињство украсти? Да ли деци која тренирају јахање треба купити коња, а пливање базен? И шта се деси када се дете предомисли, па чак и заборави да је коњ био баш њихова рођенданска жеља?

Духовито и нежно, едукативни мјузикл „Полако свете, ја сам дете” задаје теме за размишљање и преиспитивање неких одлука одраслих, успорава сат, истиче мирис дома и у центар наших потреба ставља осећај заједништва и породицу, додаје Снежана Голић.

Наредни наступи преко 300 девојчица од три до осам година заказани су за 17. и 18. децембар.

С. М-ћ