Осим проблема с простором, велики изазов представљају и народне ношње, чија набавка је, како каже председник КУД „Слобода” Руменка Момир Мишковић, велики издатак.
– Да би културно-уметничко друштво функционисало, мора се бити креативан и домишљат због недостастатка новца, па сам тражио начин да будемо још јачи и бољи – прича Мишковић. – Сваком КУД-у је мање-више проблем народна ношња јер су веома скупе, тешко се набављају, а тешко да и код кројача можете отићи само да вам је сашије, јер свака ношња има свој вез, а сваки вез и шара су део српске традиције и културе и ту се не сме ништа мењати, осим величине. Било је врло тешко набавити ношње јер, на пример, један комплет за пар и кореографију извођачког састава кошта близу 500 евра, а наше друштво на репертоару данас има 15 кореографија. Тако сам дошао на идеју да почнем да правим ношње.
Како је рекао наш саговорник, почетак је био тежак, а шило се само за њихово културно-уметничко друштво. У договору с Управним одбором КУД-а, донета је одлука да се вез ради ручно.
– Неколико жена је почело то да ради, али нису хтеле да наплате своје услуге те смо новац који је био намењен за њихов труд оставили на рачуну КУД-а и куповали материјал за поновно шивење – рекао је Мишковић. – Међутим, то је ишло веома споро и веома тешко јер је израда веза далеко компликованија него што то можда изгледа. Онда сам одлучио да из сопственог фонда издвојим новац и купим индустријску машину за вез. Сада можемо да направимо буквално било који крој или вез, и то на аутентичан начин, као некад што се радило. Да бих културно-уметничком друштву уштедео још више, сам сам научио и да шијем, те седнем и опшијем оно што је неопходно да не бисмо морали никог да плаћамо и стварамо беспотребне трошкове.
Према његовим речима, следећа инвестиција је куповина разбоја за ткање кецеља и појаса. Културни центар у Футогу организоваће ускоро семинар о разбоју, а Момир је заинтересован да сазна што више може о раду и те машине, не би ли и њу савладао.
– Наравно да наплатим свој рад и руке, али превасходно радимо на томе да се сва зарада улаже у наше ношње и не зависимо ни од кога – рекао је Мишковић. – Сашили смо четири до пет комплета за наш КУД, а радимо и услужно шивење веза другим културно-уметничким друштвима која нам то затраже. Купили смо зимус кореографију за Дубочку краљицу, игру Влаха, која је јако темпераментна и компликована. За кореографију требају штуле, мачеви, маске и поред свега треба ношња.
Како је рекао наш саговорник, један од захтевнијих задатака је био сашити ту ношњу јер, иако је имао неке влашке прегаче и кецеље, недељу пред концерт схватио је да то нису исправне шаре. Кроз радну акцију, успели су да за пет дана сашију комплетну ношњу за ту игру, коју су премијерно извели на концерту и све посетиоце одушевили. Вредност влашке ношње коју су сашили у кратком року процењује се на око 3.000 евра.
И. Миклоши
Пројекат „Развој културног и уметничког стваралаштва” реализовао је „Маркет ИТ Маркетинг енд ПР”, а суфинансиран је од Града Новог Сада. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
