Након тога, како се надају, своје знање показаће и на великом европском „Еуробот” тамичењу у Француској, на којем су њихове старије колеге прошле године освојиле титулу вицешампиона.
– Почели смо пре 17 година, задаци су све напреднији и квалитет рада расте – каже професор с Департмана за индустријско инжењерство и менаyмент ФТН-а, проф. др Бранисав Боровац. – Студенти већ знају шта их чека и с вољом то раде. Све је то њихово дело, од идеје, цртежа до реализације. Ја их само усмеравам.
Чувене роботе, који касније иду на такмичења, студенти праве у оквиру испита, а професор Боровац каже да су он и његове колеге искористили прилику што постоји и такмичење па су та два једноставно спојили. Заваљујући томе, студенти не морају сваке године да праве истог робота, већ задатак сваки пут буде другачији, а они који победе на националном првенству, имају шансу да се упореде с колегама из Европе.
– То нису роботи опште намене, које можете продати у робној кући. Они су дефинисани да реализују одређени задатак, а сјајно је што студенти морају да крену од одређеног задатог описа онога што робот треба да ради. Како ће то постићи је у потпуности њихова одлука, а у свему је самопоуздање од велике важности. Креирање даје огромно задовољство, а зато и успевају јер су то њихове идеје – каже Боровац.
Скупа работа
Како каже професор Боровац, оно чиме се његови студенти баве на факултету захтева одређену опрему, а његова одговорност је да то и набави.
– Тренутно нам треба 20 нових мотора јер су ови већ потрошени. Ове године један тим прави два робота, а само за погон точкова требају нам четири мотора, од којих сваки кошта око 200-300 евра – каже Боровац.
Ове године тим младих роботичара с ФТН-а прави робота који има задатак да скупља лоптице, сортира их по боји и убацује у за то одређена места, а направиће још једног који ће имати задатак да активира прекидач и пробуши балон. На томе ради осмочлани тим у којем свако има одређену улогу, а за механику, као основу подухвата, задужен је Милан Шапоњић, који каже да се осећај који пружа стварање робота не може описати.
– Никола Тесла је тај осећај назвао „пољупцем Бога”, не може да се пореди ни са чим другим, једноставно је невероватно – каже Милан, који не прави велике планове за будућност већ се труди да диплому добије у року и настави мастер студије. – Желео бих да радим. Не бих волео да завршим факултет и да седим код куће, то је бесмислено. Хоћу да стичем добро искуство па ћу покушати да нађем што бољу фирму за то.
Д. Ристић
Ј. Вукашиновић
