Неко с вишком енергије (можда није студент) одлучио је да ових дана одложи две лименке у Улици Ђорђа Марковића Кодера и направи ђубре у једном од најкраћих сокака у центру града.
Српски песник и преводилац Ђорђе Марковић Кодер рођен је у Сремској Митровици 1806. године. За живота, објавио је једино спев „Роморанка” (1862), док су му у рукопису остала још четири обимнија спева: „Сан Матере Србске”, „Девесиље”, „Митологије” и „Искони”.
Кодерови стихови до данас су остали недовољно разумљиви већини читалаца. Уосталом, и надимак којим се служио није довољно разјашњен, мада је највероватније настао од немачке речи „катер”, што значи мачка. Његове херметичне песме пуне су говора трава и цвећа, птица и вила, а наводе се и географска имена места у Срему, те је тако испеван посебан свет специфичним песничким језиком са много необичних речи, кованица и неразумљивих синтагми. Чак је чувени књижевник Вељко Петровић пребацивао песнику да је забраздио у чисту екстраваганцију и гротескност израза.
Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персијски и јерменски. Његово је знање било заиста широко и разноврсно, а његово дело испуњено и филозофијом, и науком, и поезијом.
Ђорђе Марковић Кодер умро је 30. априла 1891. године у Новом Саду, граду у коме је провео велик део свог живота као већ давно заборављен песник у књижевним круговима. Тек у новије време биће више разумевања за необично Кодерово стваралаштво, те је песник вреднован као један од најзначајнијих представника српског романтизма.
Текст и фото: А. Чегар