Праксе обично трају три недеље, што је довољно времена да се студент истакне и покаже своја знања и умећа.
„Прво сам одлучила да идем у Београд на праксу у фирму Asseco SEE д. о. о. која нема уговор с ПМФ-ом јер сам хтела да се опробам и у другој средини“, рекла је студенткиња Јела Бабић. „Прва пракса, односно тај први сусрет с послом који се тамо обавља, показао ми је да ја, у ствари, знам да радим тај посао, могу да се снађем, односно имам тај потребан образац размишљања и могу да применим знање које сам стекла на факултету. Сада сам на пракси у фирми „Леви 9”.
Како је рекла наша саговорница, током студирања чују се звучна имена ИТ компанија попут „Мајкрософта”, „Леви 9”, „Шнајдера” и слично, што студентима даје утисак да су те велике компаније њима недостижне. Међутим, када таква једна фирма позове студента на разговор и уколико он прође и остане у фирми на пракси, и сам постаје део те „недостижне” екипе па се, самим тим, јавља и жеља да се што боље прикаже, те се труди да остави добар утисак.
„Позвали су ме на разговор из компаније „Леви 9” и била сам одушевљена“, рекла је Јела Бабић.“ То је као мини-разговор за посао, када они виде твој CV, попричају шта си урадио на факултету и шта је то што те конкретно занима. После тога следи стручни део, када дођу програмери и тај део је мини-испит, који њима служи као тест да виде да ли владаш материјом и да ли имаш предуслове да будеш практикант јер не може неко с нижих година, који нема довољно информација, да ради велике пројекте. Имала сам и интервју за праксу и одмах су ми тај дан послали одговор да могу да започнем своје практично путовање.
Новина се лако може савладати
Како нам је открила Јела Бабић, углавном се сви у првом сусрету с конкретним послом боје да ли ће се снаћи и како ће се показати у практичној примени теоријског знања. Међутим, све то што је новина лако се може савладати и треба гледати на то као начин да се знање надограђује и продубљује.
Како каже наша саговорница, праксу је почела у септембру и највише ју је фасцинирала чињеница да се, током њеног трајања, студент потпуно уклопи у атмосферу која влада у непосредној околини. Прва недеља је обично резервисана за прилагођавање, друге недеље студент нема осећај да је практикант већ као да је редовни запослени који ради свој посао, док се треће недеље углавном растуже што је пракси дошао крај.
Обично за све фирме важи да је три месеца процес прилагођавања, а пошто студенти имају само три недеље, кратко је време да се они укључе у неки велики пројекат, те они на пракси раде, у ствари, симулацију великих пројеката.
„Ментори нам спреме мало веће пројекте, који су имитација тог реалног, само нису толико обимни“, казала је Јела Бабић. „Студентима дају „таскове” и време које је потребно да се неки пројекат уради. На пракси сам радила „Spring-boot“ и „Angular 4”. Мени је веома битно да потврдим своје знање јер из искуства током школовања знам да оно избледи па се бојим да нисам нешто заборавила јер то никако не бих волела. У ствари, пошто је наука таква да се ради и учи, кроз рад се све знање слегне и запамти, а најбитније од свега што усвојено знање и разумеш.
И. Миклоши
