Сведоци смо, наиме, да у простору некадашње фабрике и даље постоји известан број занатских радионица и, како неки од радника тврде, око 200 људи који раде у њима.
Међутим, појавом клубова последњих година, закључно са Студентским културним центром „Фабрика” и просторијама Омладинског клуба ОПЕНС 2019, у којима се реализују многи културни догађаји, почела је да се развија и идеја о Кинеској четврти као простору испуњеном организацијама које окупљају људе из културе и уметности, креативних индустрија и омладинског невладиног сектора.
Мишљења су подељена, међутим, одговор на питање шта учинити с тим простором веома је комплексан. Радници у занатским радионицама равноправно заслужују пажњу и неопходно је повести рачуна о томе да не остану на улици јер, ипак су у питању делатници који на тој локацији раде деценију и више и, како тврде, у свом малом окружењу савршено функционишу. У том погледу, на иницијативу Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” прошле недеље већ је одржана прва јавна расправа „Диван”, на којој су поменути корисници простора изразили забринутост да се њихова делатност неће уклопити у нову визију, да неће имати довољно времена да нађу нову солуцију, као и да након реновирања цена закупа неће остати иста.
– Фирма „Три принцезе” овде је већ 15 година и бави се производњом чамаца – прича радник Милан Маринковић. – Нико нам још ништа није рекао о томе шта ће се десити у случају да морамо да напустимо овај простор, нити ми имамо неко решење. Ми не знамо шта ће сутра бити, једнако се може догодити да нам откажу уговор и да нас истерају.
Други „Диван” о развоју Кинеске четврти биће одржава се у уторак, 29. августа у СКЦ „Фабрика”. У претходном „Дивану” закључено је да за судбину Кинеске четврти тренутно највише недостају предлози идејног решења релевантних струковних удружења, док истовремено грађани самостално показују иницијативу и заинтересованост за ревитализацију и предложено решење креативног дистрикта.
Наш саговорник потврђује и податак да су се приликом расправе запитали шта су то креативни занати које имају намеру да уведу у те просторије.
– Где ће наћи толики број уметника који би овде плаћали кирије и од чега ће то плаћати? – додаје Маринковић. – Пре за те паре могу да изнајме стан. Овде нема канализације и воде, струја је таква каква јесте зато што смо је ми спроводили. Иако су кров обнављали, прокишњава...
Нешто је другачија прича у столарској радионици „Дизар намештај”, која је овде од 2001. године.
– О свему смо обавештени, а директор „Фондације Нови Сад 2021” Немања Миленковић залаже се за то да се све уклопи и да нас не избаце на улицу – објашњава власник радионице Душан Драгојевић. – Омогућен нам је чак и контакт ако имамо нека питања. С друге стране, када би простор попунили уметници, како је планирано, било би добро да и ми останемо јер увек ће некоме од њих затребати наше услуге. То се дешава и сад, долазе нам студенти из оближњих домова кад нешто треба да се поправи. Генерално, постоји воља да се нађе решење, чак и кад бисмо морали да се преселимо. Спомињана је могућност занатског простора у Петроварадину.
Осим тога, како је казао, било је речи и о локалу на крају Кинеске четврти јер би простор у којем су сада био сам центар планираних културних дешавања. Свакако, он сматра да носиоци идеје о ревитализацији тог простора чине све да се свима изађе у сусрет.
Подсећамо на то да је усвајањем Плана детаљне регулације такозвана Кинеска четврт сачувана од даљег пропадања, уважавајући њен постојећи идентитет, како у архитектонском смислу, тако и у суштинском, што је недавно потврдио и сам градоначелник Милош Вучевић.
Б. Павковић
