Све улице у Шангају биће асфалтиране, а фудбалски клуб обновљен

Приградско насеље Шангај чини се да је понекад неправедно заборављено и скрајнуто, иако има богату и занимљиву историју.
д
Фото: Дневник/С. Шушњевић

Почело се градити крајем 19. века, а податак да је назван по истоменом локалном бифеу, који је саградио Тихомир Бранчић, готово је за неверовати, а можда и једини такав случај, бар на Балкану. Чак је између два светска рата село било названо по власнику - Бранчићево насеље.

У прошлости је простор на ком се налази Шангај била ада, односно Ратно острво, а све до прве половине 18. века припадало је Срему и било је целина с Петроварадином. Након што је изграђена Петроварадинска тврђава, матица Дунава је променила ток, те је постепено дошло до зароњавања бившег корита, услед чега се Ратно острво спојило са копном на бачкој страни. Стари Шангај је 1940. године имао 150 кућа, али услед проблема с поплавама, Градска управа је одлучила да становници треба да се преселе на Клису и Слану Бару, па је 1941. године било свега педесетак кућа.

Насеље оживљава након 1957. године, кад је донета одлука да се у близини изгради Жежељев мост и млинско-индустријски комплекс “Данубијус“, што је подразумевало и измештање корита канала Дунав - Тиса - Дунав. Ратно острво (Шангај) тада је измештено на „привремену“ локацију, где се и данас налази.

Фото: Дневник/С. Шушњевић

На збору грађана 1961. године, изгласано да се званично зове општепознатим именом у народу - Шангај, а 1974. године постао је тридесета новосадска месна заједница. Четворогодишња основна школа отворена је 1961. године, а половином шездесетих година и Друштвени дом. Нова школска зграда подигнута је 1969. године, док је у старој отворена амбуланта. Током НАТО бомбардовања 1999, Шангај је претпео знатна разарања и велику еколошку штету, јер се нашао у близини стратешки важних тачака: Рафинерије, Термоелектране и Жежељевог моста.

Према речима председника Месне заједнице Шангај Ненада Миљевића, након свега, живот је наставио да тече, па према попису становништва из 2010. година, у том насељу живи оно 1.800 становника, а многи су запослени у фабрикама “Лир” и “Аптив”.

Фото: Дневник/С. Шушњевић

- Шангај има обданиште, школу, православну цркву, амбуланту, пијацу, продавнице, а 2010. године је отворена и прва ромска библиотека у Србији, која делује као огранак новосадске градске библиотеке - каже Миљевић. - Предходних година, асфалтиране су три улице, а ове године ћемо урадити преосталих пет, што значи да ће сви сокаци бити уређени. Можда некима то делује безначајно, али треба имати на уму да смо ми мала месна заједница, због чега се више морамо ослањати на помоћ Града.

Како каже Миљевић, Спортско друштво “Јединство“ основано је 1959. године, а у оквиру друштва делује и Фудбалски клуб „Јединство“ који је неколико пута био првак новосадске лиге.

Фото: Дневник/С. Шушњевић

- Последњи велики ангажман је обнова фудбалског терена, који је био запуштен. Након седам година, велики број Шангајаца придружило се акцији, те је поправљена ограда - казао је наш саговорник и додао да је, у сарадњи са Градским зеленилом, у околини посађено дрвеће. - Тренутно нема ни један активан спортски клуб у насељу, па грађани имају на располагању само теретану на отвореном, а деца паркић и бетонско игралиште за мали фудбал у склопу школе. Због тога је изузетно важно да оживимо фудбалски клуб, како би анимирали младе и, ко зна, можда открили таленте. Сви папири су припремљени, па се надамо се да ће од следеће године клуб почети да ради.


Библиотека као културни центар

Библиотечки огранак “Трифун Димић” у Шангају има око 250 корисника, од чега је 90 одсто деце, прва је ромска библиотека на Балкану. Издваја се по инклузивном раду, па се акценат ставља на описмењавање деце и одраслих, помоћ при усвајању хигијенских навика, израду домаћих задатака, а посебно се инсистира на јачању националног идентитета. Када је реч о фонду књига ромске књижевности, библиотека располаже с око 400 наслова. То је једина установа културе у Шангају , те је тај прстор постао својеврсни културни центар тог насеља.


Миљевић се пожалио да Шангајци у последње време муку муче с дивљим депонијама, и напомиње да Град не може много тога да уради, ако грађани сами себи не помогну.

- Многи наменски долазе на у овај део града да би истоварили ђубре, јер га сматрају забаченим - објашњава Миљевић, додајући да је месна заједница недавно упутила “Чистоћи” допис да се уклони депонија, па су радници однели око 800 кубних метара смећа. - Мораћемо да смислимо начин како да спречимо такво понашање неодговорних појединаца, јер за сад лепа реч није уродила плодом.

С. Ковач

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести