За промоцију, очување културе производње и испијања квалитетног пива задужени су чланови Клуба пивара „Нови Сад”, који организују бројне семинаре и предавања. Новосадски пивари кажу да су врата Клуба, који се налази у Футошкој улици 12, отворена за све, превасходно оне који желе да стекну знање, посаветују се, опробају у кувању пива или само да дегустирају квалитетно занатско пиво. Осим тога, питања им могу поставити и путем друштвених мрежа „Фејбук” и „Инстаграм”.
Председник Клуба пивара Игор Вапенски каже да је до сада на предавањима учествовало више од 200 људи, док се двадесетак њих упустило у уметност кувања пива.
– Многи не схватају да је кување пива хоби који изискује много времена, новца и знања – каже Вапенски. – Већина се прво информише путем интернета, али тек кад нас посете, схвате да је кување пива процес много сложенији него што су видели на „Јутјубу”, пошто се мора строго водити рачуна о хигијени, квалитету састојака, ферментацији и набавити права опрема за његову припрему.
Идеју за спој необичних састојака у пиву, цвекле и бибера, момци су добили након посете пивари у Будимпешти. Иако су састојци несвакидашњи, цвекла и бибер су уствари само зачини.
– Пиво од цвекле има нижи постотак алкохола, киселијег је укуса, лаганог и газиранијег, те подсећа на шприцер – објашњава Ненад Јањић. – Посебна врста квасца му даје киселину, цвекла интересантну, јарку боју, али се мора водити рачуна о томе да се не претера с количином јер ће у том случају пиво добити земљани укус.
Члан Клуба Ненад Јањић истиче да је за крафт-пива карактеристично да се интензивније осети хмељ, као и ароме које је пивар желео да нагласи. Индустријска пива производе се у великим количинама и по укусу већине, док су занатска пива за радознале, који желе да пробају нешто другачије од оног што наше тржиште нуди.
– Четири најбитнија састојка пива су вода, јечмени слад, хмељ и квасац, али је можда најбитније добро испећи занат – објашњава Јањић, додајући да је за припрему доброг пива потребно бити „хемичар”. – Пива делимо на она у којима нешто од састојака или начина припреме не ваља и на она која нису по свачијем укусу због свог карактеристичног шмека. Најчешћи разлог зашто је неко пиво лоше је нехигијена или висока температура ферментације. Заблуда је да квалитет пива зависи од воде, битније је створити идеалне услове за ферментацију. Довољно је да се тзв. чесмуша деминерализује, потом да се додају жељени минерали, попут калцијума и магнезијума да би се нагласили поједине компоненте пића, као што је слад или хмељ.
Како истичу, у плану је да успоставе сарадњу с Градом, да конкуришу на пројектима и да наставе да промовишу крафт-пива која чине мање од један одсто нашег тржишта. Осим тога, настоје да обуче грађане да би препознали и заволели квалитетна пива из кућне радиности, а да власници локала почну да их цене и да прошире видике.
С. Ковач
