Академци су говорили стихове посвећене љубави и Новом Саду, представљајући своја дела, али и песме познатих аутора, док су студенти Академије уметности приредили музички програм.
- Овако нешто у овом простору не организујемо први пут. Желимо да ово постане традиција, не само кад је реч о поетским вечерима и одређеним датумима, него планирамо још много лепих догађаја – објаснила је стручна сарадница у Студентском дому “Живојин Ћулум” Мирјана Евандер. – Традиционално ће сви увек бити добродошли и трудићемо се да успостављамо лепу сарадњу. Овакве прилике значајне су да бисмо активирали сам Студентски центар, да повежемо наше студенте, подстакнемо их да се друже и да сви учествују у неким квалитетним садржајима.
Студент прве године Факултета техничких наука Владимир Радловачки је до повезаности с поезијом, како каже, дошао преко филозофије.
- У слободно време размишљам о миру и многим врлинама, и то ме је некако навело да пишем о ономе што волим – открива Радловачки. – Вечерас ћу вам представити своју песму “Мир”, за коју сам једно поподне насумично добио инспирацију. Ових дана сам био нервозан и желео сам кроз пезију то да искажем. Видећете кроз песму шта желим, а одувек сам желео мало мира. Својом поезијом бих поручио свима да пишу о ономе што воле и да би сви требало мећусобно да се волимо. Потребно је наћи своју страст, жртвовати се за њу, уложити живот и борити се.
Кад је реч о стваралаштву познатих аутора, вече су обележила дела Симе Пандуровића, Мома Капора, Његоша, Јована Дучића, Лазе Костића, Алексе Шантића…
- Највише волим епску народну поезију, али овог пута заступљена је лирска поезија, тако да сам одабрао песму “Љубав” од Алексе Шантића, јер ми је он омиљени песник - истиче студент треће године културологије на Филозофском факултету Василије Зечевић. – Шантићеве песме су ми најпевљивије, блиске су ми и могу највише да се поистоветим са његовом нежношћу и дечјом ноншалантношћу. Моја порука људима је да би требало сви да будемо искрени једни према другима, али и према себи. Такође, требало би сви да будемо емотивнији, јер није срамота бити осећајан, то је људски, а ми смо, пре свега, људи.
Малена Миливојевић студира енглески језик на Филозофском факултету у Новом Саду и публици је представила своје три песме писане на енглеском језику – “Месечево дете”, која говори о месецу и размишљању, “Тежина” чија је тема љубав, и “Кочија”, која је уметничка.
- Писање поезије ми много значи, одувек сам се у томе проналазила и пишем је откад памтим – наводи Малена. – Као и већина тога што сам написала, почело је у тежем периоду мог живота, али се временом претворило у хоби. Дуго нисам писала, ово су старије песме. Највише волим да пишем о љубави, болу, свакодневним посматрањима, природи, али и о тежим темама. Песме “Месечево дете” и “Тежина” су животна искуства, а “Кочија” је инспирисана песникињом Емили Дикенсон. Својом поезијом дајем део себе. Песме су доста личне и обично их не делим с другима, тако да је ово потпуно другачија ситуација, али ипак ми је сан да их једнога дана и објавим.
Б. Павковић
