У групу таквих, јединствених, сврстава се и Новосађанин Марко Благојев, који до данас није посустао у својој намери да постане професионални “таттоо” мајстор, те се може похвалити да је после бројних животних успона и падова, данас задовољан собом, остваривши свој дечачки сан.
– Још као клинац са Детелинаре, у време када сам одрастао, мувајући се по кварту, уочавао сам код већине стричева, ујака, очева и старијих комшија разне тетоваже, које су тада подсећале више на флеку, него на слику – започиње путовање у прошлост мајстора тетовирања Марко Благојев. – Био сам фасциниран зеленом размуљаном бојом у кожи, просто сам на то гледао с одушевљењем, као и данас. Школу, признајем, нисам волео. Током основне школе сам углавном шкрабао где сам стигао, по торбама ортака, по фацама другара, књигама, улазима, зидовима... Уласком у средњу школу расту моји апетити и моје визије постају озбиљније. Тако да сам провео дане у задњој клупи, стварајући уметност уз мастило, иглу и конац. Нисам имао појма ни који је час, нити предмет, толико је дубоко у моју свест досезала мисао да ћу једног дана бити “таттоо” мајстор. И био сам срећан.
Објашњава нам да ништа о томе није посебно знао, имао је само јасну визију да жели да црта и ствара јединствене слике. Али га нису интересовале четкице, темпере, нити водене бојице. Његову пажњу највише су плениле машиница и мастило. С обзиром на то колико су га фасцинирале слике на телу, почео је да скупља новац и отишао у једини тадашњи студио за тетовирање у граду и добио своју прву праву шару.
- То је баш болело, али сам следећег дана био најсрећнији лик у целој галаксији – са жаром се присећа наш саговорник. - Свима сам завртао рукав да се похвалим, али сам наилазио само на осуде и неразумевање. Људи су коментарисали како се никада нећу запослити и стављали ми још ружније етикете, које су тада ишле уз ишарана тела. Али ме ничије мишљење није пољуљало у мојој намери, иако сам био клинац. На једно уво је улазило, а на друго излазило, јер сам знао шта ћу бити кад порастем, а то је професионални “таттоо” мајстор. И ништа друго није било важно. Убрзо је на ред дошла друга тетоважа, затим трећа и са сваком новом сам буквално сам досађивао човеку који ми их је радио, запиткујући нон – стоп шта ради, зашто, како, због чега то мора баш тако...?
Чак су правили сами неке машинице, буyили их, истраживали, а како каже Марко, ужас на шта је то све личило, али га је опет нечему и научило. Почео је да добија одговоре на питања, која су му се врзмала по глави.
- Дошло је време за праву ствар, па сам улетео на неко градилиште и тражио посао, јер у то време нико нормалан неће дати тек тако паре да купиш машиницу за тетовирање – каже професионални мајстор за тетоваже. – Запео сам и након девет месеци напорног рада, отишао сам и купио први сет. Тако је почела моја путешествија у свет разлилитих боја, ликова, форми и облика који сједињени чине јединствене слике. До данас, радим као и првог дана.
На том путу, отварало се много опција, пуно је земаља пропутовао, од Америке и Емирата, преко Малте до Шведске, упознао доста различитих људи и како каже “лудака” у позитивном смислу.
- До краја сам истрајао, био сам тврдогалв и упоран, иако је било момената када сам хтео да одустанем, пустим све низ воду и кренем даље – казао је он кроз осмех, срећан што никада није распршио свој сан да би удовољио другима. - Међутим, кад год бих погледао у ту машиницу и узео је у руке, као омађијан, нисам могао да се одрекнем тог позива. Тетовирање је мој посао из снова и чини ми изузетно срећним. Волим то што радим, тетовирање је мој живот, и увек ми измами осмех слика оног клинца, који бауља по Детелинари и гледа где би шта могао нацртати, коме унети ведрине у живот, после тешког и суморног дана.
Тетоваже су данас постале модни тренд нових генерација, а тетовирање је добило своје место у друштву у ком данас живимо и постало опште прихватљив чин. Марко каже да је модерно доба учинило своје, те су осликани цртежи на телу добили свој смисао. Захваљујући правим уметницима, који су ону зелену флеку са почетка извукли у колор слике за којим се данас људи са дивљењем и знатижељом окрећу.
- Данас није срамота да родитељи прижељкују да им се деца исказују и на овај начин, поносно истичући њихово животно опредељење – задовољно ће Марко Благојев, пожелевши свима који су на почетку свог пута у било којој сфери да наставе да рокају и не одустају од својих снова. - У овом времену свега и свачега, нико не сме дозволити да га глупости окупирају и дезоријентишу, те одвуку од зацртаног циља. Буди оно што јеси, не лутај за модерним и не приклањај се просечном, већ прати своје срце и до среће се може доћи у правом тренутку. Бићеш задовољнији и здравији.
Професионално се бави тетовирањем 12 година и има свој студио на Авијатичарском насељу. Такође, ради и у Штокхолму у Шведској, те на тој релацији живи свој животни сан, негујући дечака у себи од ког су снови почели. Његови радови доступни су на Инстаграм страници “марко_црв_таттоо”.
И. Бакмаз
