ОСТАЦИ НАСЕЉА И НЕКРОПОЛЕ ПРОНАЂЕНИ У СРЦУ НОВОГ САДА! Током радова у Алмашком крају откривени трагови прошлих времена (ФОТО)
Током радова у склопу уређења Алмашког краја у Новом Саду радници су, недавно, случајно пронашли археолошки материјал у Улици Саве Вуковића, у ископима за садне јаме, а обнова је на кратко морала да буде заустављена како би археолози обавили свој део посла.
У отвореним ископима пронађени су локалитети који чине остаци насеља и некрополе са скелетно сахрањеним покојницима, односно осим остатака насеобинског слоја и укопаних објеката, откривени су и остаци гробова.
Када је реч о покретном археолошком материјалу који је пронађен, њега чине фрагменти керамике, животињских костију, лепа (блатни малтер), метала и фрагментовани остаци покојника различитог пола и узраста.
Како су објаснили за „Дневник” из Кабинета градоначелника Новог Сада, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада је у фази обезбеђивања средстава за заштитна археолошка истраживања. Уколико средстава буду одобрена, Завод може да упути Министарству културе захтев за дозволу за заштитна археолошка истраживања.
Сеоба из села у Петроварадински шанац
Алмашки крај је насељен српским породицама из села Алмаш 1718. године, отуда и име. Српско коморско насеље Алмаш налазило се северно од Новог Сада, на Алмашкој бари, између Темерина, Надаља и Госпођинаца. Расељено је крајем друге деценије 18. века. Према попису од 1715, у насељу је било 20 српских породица. Године 1718. преселиле су се у Петроварадински шанац, на простор између данашње Алмашке и Саборне цркве и прозвали га Алмашки крај.
Заштићени простор Алмашког краја је насељен вековима, па је вероватноћа да се наиђе на нове археолошке налазе и локалитете велика. Наиме, у оквиру просторне културно-историјске целине Алмашки крај забележено је постојање археолошког наслеђа.
Када је реч о покретном археолошком материјалу који је пронађен, њега чине фрагменти керамике, животињских костију, лепа (блатни малтер), метала и фрагментовани остаци покојника различитог пола и узраста
На основу резултата заштитних археолошких истраживања која су спровођена од 1991. до 2017. године, потврђено је постојање налаза који сведоче насељавању тог простора у праисторијском (бронзано и гвоздено доба), средњовековном (од 10. до 15. века) и нововековном периоду (17. и 18. век), на локалитетима у Улици Матице српске 3, 8, 11а и 14 и у Пашићевој улици 16-18, као и на више локалитета у непосредној близини и околини, у оквирима просторно-културно историјске целине Старог језгра (у Пашићевој улици 19, на Тргу Марије Трандафил 5, у Улици Ђуре Јакшића 7-9, порти Саборне цркве).