У Америци преминуо Коста Папић, човек који никада није заборавио свој Нови Сад

Човек који је заслужан што се биста Милеве Марић Ајнштајн нашла у Српској културној башти у Кливленду и што наша некадашња суграђанка није заборављена. 

Папић је био неко коме је родни град остао у срцу и када је отишао у печалбу и који никада није заборављао своје корене и своју историју. Сахрањен је 4. фебруара у српском манастиру  близу Барбертона у Охају, где је живео од 1957. године.

Коста Папић је рођен 1929. године у Новом Саду. У Мушкој гимназији је матурирао 1948. За време школовања помагао је оцу у берберској радњи у Алмашкој улици. Још није завршио гимназију, када му 1945. године умро отац. Да би очувао право да држи самосталну радњу, од које је породица живела, Коста је морао да положи мајсторски испит и тако је постао берберски мајстор. Школовање наставља у Београду, на Електротехничком факултету, где је дипломирао 1954. године. Као електроинжењер радио је неколико година у Новом Саду, а затим се, на позив стрица, сели у САД. Као електроин-

жењер запослио се у гумарској индустрији фиме „B.F.Goodrich”. У послу је брзо напредовао, тако да га је фирма упутила у Кобленц у Немачкој да, као један од пројектаната, руководи изградњом тамошње гумарске фабрике. Занимљиво је да је та фабрика 1977. године пресељена у „Тигар“ из Пирота.

Оженио се 1961. године са Софијом из српске исељеничке породице Топалски, која још од 1933. године држи у Барбертону ресторан „Београдске баште“. По повратку из Немачке напустио је посао у фирми и преузео вођење породичног ресторана.

У Америци се брзо укључио у културни и друштвени живот српске исељеничке заједнице Заједно са супругом и децом био је члан хора месне православне цркве у којем је постао председник. Приликом прославе 600-годишњице Косовске битке, на Газиместану, гостовао је са својим хором. Био је члан тамошњег Хиландарског одбора и потпредседник Конгреса српског уједињена, а као и председник одбора Источноамеричке епархије СПЦ био је изасланик за учешће у градњи храма Светог Саве. У Београду је сарађивао са Одбором за градњу храма, обезбеђујући при томе значајна финансијска средства за градњу, као донацију Срба из САД. И лично је био донатор па је, између осталог, купио два звона за Храм. Споменик Милеви Марић Ајнштајн у Кливленду подигао је о свом трошку.  

За рад међу српским исељеницима у Америци, СПЦ је одликовала Косту Папића Орденом Св. Саве првог реда.

Иако је већи део живота провео у САД био је свим срцем везан за родни Нови Сад и за своју кућу у Салајци. Своју љубав према родном граду преносио је на све чланове породице, сина и две кћери, па и на својих осморо унучади.

 Л. Продановић