Први фестивалски дан овогодишњих јунских програма традиционално је започет сећањем на песника и посетом гробу Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици, где је стихове „Светли гробови“ говорио глумац Миодраг Петровић. „Дигнуће ме скоро крила!“ слоган је овогодишње манифестације, која је другу годину заредом пронашла своје место у фестивалској Европској унији.
– Срећа је двапут већа јер је делимо данас с вама, баш као што смо током последњих неколико година с вама делили и оно што није тако радосно – поручила је директорка Змајевих дечјих игара Душица Мариновић. – Желели смо озбиљно да испланирамо ову програмску годину са свим издавачким и документацијским пројектима јер је коначно дошло време и за то. Ипак, никад чудније пролеће за нама мало нас је зауставило, међутим, искористили смо га да се припремимо за овај сусрет и све за које се надамо да ћемо моћи да уприличимо до краја године. Наш јунски фестивал је ове године у нешто измењеном издању, с мањим бројем учесника, али ипак је више од 2.000 малишана пријавило долазак и жељу да представи своје уметничко стваралаштво. А као што традиција налаже, на почетку сваког јунског фестивала увек је реч, те је дајемо, коме другом, него књижевнику.
Признања Змајевих дечјих игара додељена су и ове године у оквиру церемоније отварања, те је поносни носилац награде „Змајев штап“ књижевница и новинарка Соња Ћирић. Награде Змајевих дечјих игара за изузетан допринос популарисању књижевности за децу припале су театрологу, публицисти и културном посленику Мирославу Радоњићу и Ђачкој сцени „Шарене искрице“.
– Чика Јова Змај је важан песник у мом животу, мада би ту реченицу могао да потпише свако од присутних – истакла је добитница „Змајевог штапа“ Соња Ћирић. – Питам се да ли смо достојни настављачи чика Јове Змаја, да ли се трудимо да наша деца постану људи, онолико колико тај лепи посао захтева. Чини ми се да само дискутујемо о образовању и васпитању деце, пребацујући кривицу једни на друге за то што и у 21. веку у Србији и међу децом има неписмених. Светли појединци, попут Змајевих дечјих игара, који суштински брину о деци и младима, велики су и важан покушај да се реши тај проблем и оно што нам је Змај оставио у аманет. Пред нама је нова прилика – 63. Змајеве дечје игре, искористимо је.
Програм „Галерија на асфалту“, у оквиру којег ће малишани из вртића „Веверица“ цртати цртеже Новог Сада, биће уприличен у уторак од 9.15 часова у Дунавском парку. Школица 3Д уметности уследиће од 9.30 сати у Културној станици „Еђшег“, Антона Чехова 4, а на истом месту од 11 сати биће одигране представе камишибаи театра „Прича о...“. Радионица и разговор о књизи „Урнебесна хемија“ биће одржани од 11 часова у Атријуму Градске библиотеке у Новом Саду, Дунавска 1. У исто време биће одржана радионица израде мозаика „Коцка до коцке“ у Новосадском дечјем културном центру, Радничка 2. У салетли у Дунавском парку од 17.30 часова најмлађима ће бити представљена „Ерсте авантура“, а на истом месту од 18.30 следи уметнички програм за децу и младе „Кућа за бајке“. Након тога ће од 19 часова бити одиграна монодрама „Срце од лего коцки“, а од 19.30 часова представа „Клик, клик, клик, пуф”. Филм у парку „Тихо, учимо о филму“ биће приказан од 20 часова.
Програм првог дана Змајевих дечјих игара обележила је и промоција пројекта „Академија – сарадници Сунца“, Фондације „Ршум“, која се, по речима њеног управитеља Бранка Ршумовића, бави подстицањем деце на литерарно стваралаштво, а у будућности ће обухватити и друге видове уметности. У оквиру тога представљена је и издавачка делатност Фондације, у виду књиге „Стонога Елвира тражи педикира“, о којој су, осим ауторке Мирјане Булатовић, говорили песници Љубивоје Ршумовић и Тоде Николетић.
– Можда би било корисније да упутим поруку одраслима, а тиче се, наравно, деце – казао је песник Љубивоје Ршумовић. – Дете треба да посматраш, ал’ му немој на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек и постати. То је једна врста универзалне поруке јер, ако бисмо се ми, одрасли, ње држали, и деца би била слободна, задовољна и креативна у сваком погледу.
Б. Павковић
