– Још увек немамо податке за ову годину, али у нашој земљи се у последњих неколико година оболевање од карцинома грлића материце сврстава на пето место по инциденци оболелих и умрлих – казала је начелница Службе здравствене заштите жена Дома здравља „Нови Сад” др Љиљана Станишић. – То значи да годишње у Србији оболи између 1.250 и 1.500 жена, а, нажалост, умре око 500, што је још увек висока стопа оболења и умирања.
По њеним речима, ХПВ вируса има око 120 врста, а у вакцини су искоришћени они типови који су најчешћи узрочници малигних и полних болести. Препоручене су двовалентне вакцине за имунизацију против типова 16 и 18, који су у две трећине случајева одговорни за карциноме грлића материце.
– Има и осталих који су високо онкогени, али су та два најчешћи узрочници, те се зато и користе у припреми вакцина – објашњава начелница. – Такође се ради и имунизација против типова 16, 18, 6 и 11 у четворовалентној вакцини јер су 6 и 11 најчешћи узрочници полних брадавица. Та два типа спадају у неонкогене вирусе. Вакцинација је препоручена за младе узрасте између девет и 13 година, због најјачег имунолошког одговора. У суштини, битно је да се вакцина прими пре ступања у прве полне односе, што би значило да се може дати и касније, и до 25. године, у циљу максималне заштите младих.
Како каже, ХПВ вирус је врло интересантан јер не изазива само рак грлића материце. Може изазвати и карцином ректума (ануса ), затим карцином пениса, гласних жица и усне дупље, уколико партнери практикују орални секс. Данас се у свету у великој мери ради имунизација против ХПВ вируса, што је умногоме смањило бројност оболелих од карцинома грлића материце.
– У Служби здравствене заштите жена организован је скрининг на карцином грлића материце, који жене обавезно ураде једном у три године – рекла је др Станишић. – Спровођење тог националног скрининг-програма ради се пет година, а Дом здравља „Нови Сад” је по планираном обухвату женске популације између 25 и 64 године први у Србији. Сваке три године је најмање време када жена треба да посети гинеколога, при чему држава даје право женама да једном годишње ураде редован гинеколошки преглед. Он подразумева узимање Папаниколау бриса, по потреби узимање вагиналног секрета, колпоскопију и ултразвучни преглед, уколико гинеколог процени да је то потребно. Заказивање за скрининг иде преко Кол-центра, а за све друге прегледе и контроле, преглед заказују тимске сестре. Новосађанке знају за тај програм, па се и саме јављају, или их ми позивамо. Скрининг је доступан током целе године.
По речима начелнице, полне болести које се најчешће везују за младе јесу управо кондиломи, узроковани ХПВ вирусима, који се третирају на Поликлиници Клиничког центра Војводине. Обично се дешава код девојака које рано ступају у прве полне односе, имају већи број партнера, које не користе заштиту, као и код особа ослабљеног имунитета. Честе су и друге инфекције, попут херпеса, или проблеми изазвани бактеријом ешерихија коли, ентерококом и стрептококом.
– Млади често имају и инфекције хламидијом, микоплазмом или уреоплазмом, које су урогениталне и треба да се лече оба партнера – наглашава др Станишић. – Инфекције се код девојака врло често манифестују бројним симптомима, док код мушкараца, који су чешћи преносиоци, прође лакше, без неких посебних симптома.
Иначе је примарна здравствена заштита главни носилац свих превентивних и скрининг-програма, тако да се у самој установи спроводи још неколико скрининг-програма попут скрининг-мамографије, скрининга на рак дебелог црева и слично...
И. Бакмаз
