С обзиром на то да се последњих осам година заједно са својим наставницама баве проучавањем утицаја загађења на животну средину, овај пут су истраживали квалитет ваздуха у свом месту, а њихов рад “Air in my town” уврштен је међу 30 најбољих на међународном такмичењу “StarT Luma” које се организује у Финској.
- Конкурс нас није изненадио, јер последњих осам година реализујемо пројекте са децом, тако да смо имали шта да понудимо међународној заједници – каже за “Дневник” наставница физике у ОШ “Мирослав Антић” Гордана Хајдуковић–Јандрић. - Пројекат “StarT Luma” покренут је у Финској 2017. године са циљем дељења радости учења, а ми смо схватили да са тим нашим активностима и резултатима треба да упознамо ширу заједницу. Ове године је на конкурс проистигло преко 1.000 радова из 35 земаља света и у групу од 30 набољих, уврштена је и наша школа, по мишљењу стручног тима који чине научници са 12 престижних института. Сада публика има прилику да се упозна са одабраним пројектима и да свој глас за најбољу идеју, путем линка “StarT Luma” платформе, на којој смо за сада први, са преко 2.000 гласова публике.
Како каже, упркос пандемији, цео пројекат су успели да реализују онлајн, на шта су посебно поносни. У пројекат је била укључена и наставница хемије Андријана Сарић, са којом води еколошку секцију у школи. Зато и имају доста реализовних пројеката, укључујући овај са којим су се кандидовали.
- Деца су истраживала загађеност ваздуха и њихов задатак је био да једноставним експериментима, уз коришћење материјала које сви имамо у домаћинству, дођу до озбиљних резултата који имају научни карактер – објашњава наша саговорница. - У свом истраживању су користили апликацију “AirVisual”, као и резултате које су давале мерне станице у Беочину и Новом Саду, те су утврђивали како на загађеност утичу временски услови. Правили су анемометар (инструмент за мерење брзине ветра), те су истраживали како брзина ветра утиче на загађеност ваздуха, затим су правили хигрометар, инструмент за мерење влажности ваздуха. Имали су задатак да утврде које су честице загађивачи, користећи картончиће на које су мазали вазелин, а затим су их постављали на различита места попут раскрсница, спаваћих соба, кухиња, дворишта... Тако су мерили у ком делу је загађеност највећа, користећи лупу. Статистички су обрадили податке и добили смо лепу колекцију резултата. Имали су задатак да направе пречишћивач ваздуха помоћу једноставних материјала попут маске коју данас користимо за заштиту од коронавируса, што нам је баш било интересантно, а користили су и вату или вуну. У свим тим радовима су имали потпуну слободу да користе начине, своју креативност и домишлљатост како ће реализовати постављени изазов, док је и сваки оглед који смо урадили имао свој закључак до ког су они дошли.
По њеним речима, истраживали су и највеће загађиваче у нашој средини и дошли су до неких резултата, који су такође представљени у раду.
- У пројекту је учествовало нас девет ученика и две наставнице, а мој задатак је био да направим инструмент (анемометар), који ће мерити брзину кретања ветра и утврдим како он утиче на загађење ваздуха - каже ученик седмог разреда Марко Вуковић, један је од учесника на пројекту. - Није било тешко направити инструмент, користио сам кућне материјале попут оловке, пластелина, картона, чашице. Након истраживања сам закључио да ветар позитивно утиче на загађење ваздуха, односно док дува, растерује честице загађиваче и пречишћава ваздух. Највећи проблем у Футогу јесте Беочинска цементара која избацује штетне честице у Дунав као и у ваздух. Те честице се затим шире и остају на свим местима попут кровова кућа, на улицама и слично. Пре свега мислим да треба да променимо нашу свест о животу и о средини у којој се налазимо, променимо наш менталитет и престанемо да бацамо смеће у природу.
Са марком се сложила и његова другарица Бојана Балаћ.
Пројекат“Air in my town” ђака ОШ “Мирослав Антић” из Футога налази међу 30 најуспешнијих на платформи “СтарТ Лума”, тако да публика може да гласа и одреди чији пројекат ће бити заиста најбољи.
Гласање је до 15. априла путем линка: https://padlet.com/lumakeskus/start_projects_2021. Једноставним кликом на линк, отвара се страница на којој су представљени сви радови, а гласа се тако што се испод промотивног видеа кликне на иконицу у облику срца.
- Правили смо пречишћивач ваздуха, користили смо кутије и разне филтере попут маске за лице, вуне и слично, а имали смо задатак да видимо колико ће се честица задржати на тим филтерима – каже Бојана. - Дошли смо до закључка да има јако пуно честица у ваздуху. Већина загађеног ваздуха је због аутомобила, фабрика и сличних загађивача. Како би унапредили животну средину и побољшали услове живота, неопходно је смањити употребу аутомобила и да сваки појединац сноси одговорност да наша животна средина буде здрава средина за живот.
Осим Марка и Бојане, на пројекту су учествовали и Тамара Рехнер, Ања Ашоња, Ненад Тошић, Давид Марјановић, Ана Лазаревић, Ива Ајдуковић и Дуња Јовановић. Према речима наставнице физике Гордане Хајдуковић – Јандрић, још 2013. године су са ђацима кренули су изучавање активности које се тичу заштите животне средине и очувања природе. Бавили су се до сада климатским променама, обновљивим изворима енергије, загађењем животне средине – буком, затим загађењем ваздуха, а ове године се баве загађењем воде. Идеја је била да мењањем лоших навика и променом понашања, свако од нас може дати лични допринос очувању планете. Зато су све активности усмерене у том правцу, како би се код ученика развила свест о стварним проблемима околине, али и код родитеља, локалне заједнице и деце из вртића, који су укључени у сваки пројекат.
- Негде смо почели са реализацоијом свих тих пројеката након објављених резултата ПИСА тестирања, када смо схвартили да данашња деца немају научну писменост, односно да је 35 одсто учленика постигло резултате испод просека – искрена је наставница. - Зато смо покушали да дамо наш допринос у научном описмењавању деце. Са друге стране, предмети физика и хемија нису баш омиљени међу широм популацијом деце, тако да је и то разлог да им се на неки начин наука приближи.
И. Бакмаз
