МАРАТОНЦИ ПОТПОМАЖУ ПОЉОПРИВРЕДУ Неочекиван начин за производњу ђубрива, ево и како

Постоји неколико ствари које већина тркача обави пре маратона: уноси угљене хидрате, загрева се и – можда најхитније – стаје у ред за тоалет.

Овогодишњи ТЦС Лондонски маратон у том смислу је отишао корак даље.

Први пут је мокраћа хиљада жена била прикупљена и рециклирана у ђубриво, како би се проценила њена способност да подстакне раст пшенице.

Може ли урин да се претвори у хранљиво ђубриво?

Ова кампања реализује се уз подршку "Peequal"-а, компаније која дизајнира женске тоалете за које тврди да су 2,7 пута бржи за употребу од традиционалних мобилних тоалета, и "NPK Recovery"-а, фирме специјализоване за претварање људског отпада у хранљиве материје за усеве.

"Peequal" већ трећи пут обезбеђује мобилне тоалете за чувену лондонску трку. Ове године, њих девет је било постављено на старту, а процене су говориле да би током дана требало да се сакупи око 1.000 литара мокраће.

Брзина је важна чак и пре почетка трке.

На великим светским маратонима, жене често чекају знатно дуже у редовима за тоалет него мушкарци, што може довести до кашњења на старту или додатног стреса.

Оснивачи "Lapee"-ја, још једног женског WC-а који скраћује време употребе са једног до два минута на само 30 секунди, рекли су за Би-Би-Си још 2020. године да чак 90% редова за тоалете на великим догађајима, попут фестивала или трка, чине управо жене.

Дизајн "Peequala" помаже у решавању ових мука. Читав процес је ефикаснији, а еколошки део долази након испирања.

Уместо да се шаље у канализацију, прикупљена мокраћа биће третирана помоћу бактерија које из ње извлаче хранљиве материје попут азота, који је кључан за раст пшенице. Ђубриво ће затим бити тестирано на експерименталним парцелама.

Према проценама, 1.000 литара мокраће могло би да произведе довољно пшенице за око 195 векни хлеба. Ако би се прерадила мокраћа свих 53.700 учесника прошлогодишњег маратона, то би значило више од 3.000 векни.

То је иновација која чува планету и истовремено доприноси перформансама. А за тркаче попут Сузан Фарел, која је учествовала у име британске хуманитарне организације за заштиту деце NSPCC, то је додатни разлог за осмех.

"Дивно је помислити да урин хиљада жена може помоћи у доброј ствари", рекла је.

Маратони озбиљно приступају одрживости

Рециклажа мокраће можда јесте најупадљивија идеја овогодишњег Лондонског маратона, али није једина зелена иницијатива на стартној линији.

Широм света, велики маратони озбиљно разматрају еколошке изазове и зато мењају начин на који функционишу.

Токијски маратон је заменио возила на бензин електричним. У Берлину, тркачи користе биоразградиве чаше и могу бесплатно да користе јавни превоз током викенда када се трка одржава. У Паризу, тоне биоотпада се прикупљају и претварају у хумус.

Лондон такође бележи напредак. Станице за допуну воде дуж стазе подстичу тркаче да одустану од пластике за једнократну употребу. На трци 2019. године чак су тестирани јестиви пакетићи од морских алги који су заменили пластичне чаше.

Данас учесници могу да одустану од мајица коју добијају на крају трке и уместо тога изаберу садњу дрвета. Одећа коју тркачи остављају на старту прикупља Војска спаса и поново је користи. А путем платформе "You.Smart.Thing" такмичари могу да испланирају руту до старта тако да оставе што мањи угљенични отисак.

Рециклажа урина је амбициозан план, а не шала

Пилот пројекат компанија "Peequal" и "NPK Recovery" на овогодишњем маратону могао би да буде тек почетак.

"Мокраћа не мора да буде отпад. Узбуђени смо што имамо прилику да дамо мали допринос одрживим циљевима легендарног ТЦС Лондонског маратона. Наш крајњи циљ је да помогнемо организаторима широм света да рециклирају урин и смање свој угљенични отисак", рекла је Хана Ванденберг, оснивач "NPK Recovery"-ја.

Утицај би могао бити и већи од маратона. Ова паметна иновација показује како чак и најобичније дневне навике могу да постану део решења за ресурсно богатију будућност.