"Имајући у виду свеукупну атмосферу унутар ЕУ, која је врло напета, а у неким сегментима и поларизована, као и скептицизам појединих држава чланица према проширењу, за нас је отварање поглавља позитивна порука", рекла је Јоксимовић у интервјуу за данашњу "Политику", након што су у понедељак у Луксембургу, на осмој Међувладиној конференцији, отворена два нова поглавља.
Иако је Србија у марту доставила пет спремљених преговарачких позиција, Јоксимовић је указала да је "веома важно да будемо стрпљиви и доследни и наставимо и интензивирамо реформске процесе".
"Упорност, стрпљење, одговорна решеност и хладна глава су рецепт за одржив напредак. Увек може и брже и више, али бројне околности које не зависе од нас као државе кандидата утичу на динамику процеса приступања. Некада ће бити отворен мањи, а некада већи број поглавља", рекла је министарка.
Јоксимовић сматра да, уопште узевши, Србија не може да буде незадовољна постигнутим у процесу европских интеграција током бугарског председавања, али је нагласила да очекујемо даљи напредак до краја године.
"Верујем да је реална могућност да током аустријског председавања отворимо остала поглавља за која смо технички спремни: 9 - финансијске услуге, 17 - економска и монетарна унија, и 18 - статистика, а интензивно радимо на припреми нових преговарацких позиција", рекла је Јоксимовић.
На констатацију да је утисак да се више очекивало од шестомесечног периода у коме је председавајућој Бугарској главна агенда било питање проширења ЕУ, Јоксимовић је рекла да можда постоји такав утисак, али је нагласила да треба признати да је Бугарска својим ангажманом успела да врати проширење на агенду ЕУ и поред "генерално неповољне атмосфере међу државама чланицама".
"Важно је да се успостави континуитет председавања чланица које подржавају проширење и посматрају га као приоритет и свакако очекујемо наставак такве политике током аустријског и румунског председавања", поручила је Јоксимовић.
Нагласила је да Влада Србије, председник Александар Вучић и СНС, као највећа странка владајуће коалиције, реформе спроводе превасходно због грађана "и жеље и потребе да, применом европских вредности, норми и стандарда, створимо државу која ће бити у функцији њихових интереса".
Упитана да ли је могуће да се овим темпом цео преговарачки процес заврши до 2023. да би Србија, евентуално, могла да постане чланица ЕУ 2025, Јоксимовић сматра да 2025. година није нереална за чланство Србије, "ако останемо политички стабилни, ако регион буде стабилан и ако ми убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви".
"На тај начин динамика отварања поглавља може да се побољша и наш циљ је да у наредном периоду постигнемо одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању. Није нереално да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена", рекла је Јоксимовић.
Према њеним речима, реално је да до 2025. ЕУ спроведе унутрашњу реформу, што нама у потпуности одговара, јер нам је у интересу да уђемо у јачу и стабилнију ЕУ у коју ћено и ми у пуној мери унети сопствене капацитете.
На питање да ли су проблем реформе или дијалог Београда и Приштине, Јоксимовић је подсетила да су обелодањени закључци Савета за опште послове, у којима пише да је Србија уз Црну Гору остварила и формално посматрано највећи напредак у процесу приступања током овог полугодишта, и који пружају добре смернице за фокус реформи у наредном периоду.
У њима су, додала је, садржане препоруке за напредак у политички најважнијим областима преговора које, како је навела, "садрже и позитивне и негативне оцене стања".
"Дакле, реч је о изнијансираној оцени стања, уместо црно-беле слике која се грађанима неретко провлачи кроз медије. Што се тиче дијалога Београда и Приштине, преговарачки оквир ЕУ са Србијом је јасан - правнообавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа треба да буде постигнут пре ступања у чланство, дакле није орочен конректном годином", рекла је Јоксимовић.
Пре тога, нагласила је министарка, мора да се имплементира један други правнообавезујући споразум чији је гарант ЕУ - Бриселски споразум.
"Зна се шта је за нас најважније - формирање Заједнице српских општина и то очекујемо да видимо као конкретну ствар коју ће Приштина испунити. А ту су и питања имовине, културног наслеђа, људских права...", рекла је Јоксимовић.
Министарка је, истовремено, нагласила да нема разлога да безвизни режим Србије буде угрожен.
"Србија је и 2015. у јеку мигрантске кризе показала способност и одговорност према земљама ЕУ у погледу одговорне контроле границе и учествовања у заједничким решењима. Свакако да земље чланице прате ситуацију с кретањем ка ЕУ држављана свих земаља које су на негативним листама ЕУ, али ми врло ревносно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно с припадницима Фронтекса и нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен", навела је Јоксимовић.
Она је напоменула да Србија намерава да усклади визну политику до чланства у ЕУ, јер сматра да ће то значити већу безбедност наше земље.
