НИКО МЕ НИЈЕ ВОЛЕО КАО ГОРДАН ПЕТРИЋ: Пеђа Мијатовић отворено о Партизану – открио шта му је рекао чувени италијански тренер
Фудбалски клуб Партизан почео је са емитовањем нове емисије „Приче из свлачионице“ на свом јутјуб каналу.
Први гост је био легенда светског фудбала, некадашњи ас Партизана, а садашњи потпредседник клуба – Предраг Мијатовић.
У искреном разговору, снимљеном у реновираној свлачионици стадиона у Хумској, Мијатовић је евоцирао успомене на своје прве дане у клубу, највеће дербије и пријатељства из свлачионице.
Стигао је у црно-бели табор из Будућности као једно од највећих појачања у историји југословенског фудбала. Долазак у Београд, први кораци на стадиону и улазак у свлачионицу Партизана за њега су представљали остварење сна – али и велики изазов.
– Био је то чудотворан моменат, јер је мој сан био да сам у великом клубу, где су велике и обавезе. Мало сам осећао и страх – да ли ћу и како ћу се уклопити, а у томе ми је помогао Гордан Петрић. Он ме дочекао и помогао ми да се адаптирам – присетио се Мијатовић.
Највише памти утакмице које не траже додатну мотивацију – вечите дербије.
– Имао сам срећу да на тим утакмицама будем протагониста – гол, асистенција, потез. У лепом сећању ми је финале Купа против Црвене звезде 1992. године.
Занимљив детаљ везан је управо за то финале – тада је Саша Илић, као дечак из Омладинске школе Партизана, чувао пехар током утакмице.
– То нисам знао! Сад ми је јасно одакле му тај вирус освајања трофеја. Држао пехар са 14 година – и ето, постао један од најтрофејнијих играча у историји клуба.
Партизан је 1990. године елиминисан од Интера у осмини финала Купа УЕФА, али Мијатовићева партија на „Сан Сиру“ остала је упамћена – чак и од тренера супарничког тима.
– То је утакмица на којој сам, без искуства у интернационалним утакмицама, одиграо сјајно. Пратио сам тај италијански фудбал као клинац и био сам мотивисан лудо. Сећам се тога да је Трапатони био фасциниран са мном, толико да ми је, после много година које су прошле од тада, када смо сарађивали у Фиорентини, рекао: ‘Без обзира на све што си урадио у Реал Мадриду, ја се и даље сећам те утакмице када си онако као клинац газио по „Сан Сиру“. Потписао сам те због тога’.
Иако је у Шпанији имао блиставу играчку каријеру, открива да му је често недостајао дух Партизана – и конкретно један саиграч.
– Када причамо о играчима са којима сам играо у Партизану, не може да буде нико други осим Гордана Петрића. Ја сам био Скраћени – пошто нисам много висок, а ја сам њега звао Главоња. И онда сам више пута помислио: ‘Сад би било добро да је Главати ту, да се зезамо.’ Вероватно и он кад је негде играо, вероватно је рекао: ‘Било би добро да је онај Скраћени ту.’ Био сам кроз каријеру у другим клубовима вољен од стране саиграча, али дефинитивно ме нико није волео као Гордан Петрић.
Реновиране свлачионице, сређени терени и нови рефлектори на СЦ „Партизан-Телеоптик“ само су део напретка оствареног доласком нове Управе.
– Урадили смо пуно тога – и оно што се види, и што се не види. Спремамо и нови медицински центар, апартмане за први тим, желимо да играчи више времена проводе на Телеоптику. То је њихово радно место.
Не може свако да игра за Партизан
За крај, Мијатовић је упутио снажну поруку младим играчима – и онима који већ наступају за први тим, и онима који су део Омладинске школе ФК Партизан.
– Схватите где сте – у Партизану. То је историјски клуб. Највећи клуб. Сви смо ми пролазни, али грб остаје. Не може свако да игра за Партизан, али свако ко има таленат и амбицију добиће шансу да буде део овог клуба. Кад дође шанса – мораш бити спреман. Тренирај сваки дан као да ћеш следећег дана играти од почетка утакмице, јер може да се деси да добијеш шансу, али ако ниси спреман – нећеш је искористити. И онда ти опет неко други буде крив. Рад, посвећеност и професионализам – то су темељи.