Новосађани бољи, Крагујевчани срећнији
Војодина јесте остала непоражена на гостовању у Крагујевцу, али има за чим да жали, након што је статистика убедљиво сведочила у њену корист, утисак са трибина такође.
Крагујевачки противнапади и пас игра Новосађана, са акцијама уз уџбенике, карактерисали су прво полувреме. Војводина је била убедљивија, Раднички ништа мање опасан, за по један гол на обема странама у првом делу меча. Чумић је запретио први већ у другом минуту, али су домаћи повели поклоном Љубисављевића који је у шестом минуту покушао да изнесе лопту из шеснаестрца дриблингом у дуелу са Видосављевићем. Предводних крагујевачких контри, међутим, спретно је одузео лопту и асистирао Милуновићу за вођство домаћег тима. Раднички је могао и да дуплира предност седам минута касније, када је стрелац гола побегао повређеном Витасу и сам изашао пред Царевића, али је отишао превише у десну страну одакле није могао да исконтролише лопту до краја.
Војводина је игру на коју упућују минули мечеви успоставила после 15-ак минута, прецизније од Милошевићевог покушаја са 12 метара, после Николићевог паса. У 19. минуту Чумић је изједначио резултат из слободног ударца, искоса са леве стране. На њему је прекршај за жути картон начинио Видовић, а један од најбољих суперлигашких играча овог пролећа гађао је тако прецизно да голман Лековић, покривен Зукићем и Милошевићем, није стигао ни да реагује. До одмора бележимо још четири повољне прилике гостију: најпре је, после Николићевог шута, Лековић одбио лопту у корнер, потом Милошевић са два метра није успео да убаци лопту у мрежу и тако заврши Чумићеву акцију, Бараје је са десетак метара шутирао изнад пречке у 35. минуту, да би четири минута пре краја Лековић фантастичним рефлексима у два наврата зауставио лопту коју су ка његовој мрежи упутили Немања Николић и Милошевић. У међувремену, бележимо и Ђурићев бег поред Јеличића, али га је на време зауставио Љубисављевић.
Како је почело прво, резултатски је било усмерено и друго полувремене у корист Радничког. Ђурић је у 54. минуту центрирао, Милуновић шутирао покрај статичне новосадске одбране, Царевић је одбио лопту, а на одбитак натрчао Пецељ за ново вођство свога тима. Чести прекиди, условљени повредама и мноштвом замена играча на обема странама, спустио је ниво игре испод просека суперлигашког плеј-офа. Војводина је запретила тек десетак минута пре краја. У два узастопна напада Симић је најпре шутирао у спољни део мреже, да би Лековић потом зауставио његов шут из непосредне близине. Коначно, два минута пре краја, Малбашић је у великој гужви прихватио лопту коју је упутио Урош Николић и мирно је проследио у мрежу за изједначење и статус, уз Црвену звезду, једине непоражене екипе овог пролећа.
Раднички 1923. – Војводина (1:1)
КРАГУЈЕВАЦ: Стадион „Чика Дача“, гледалаца 1.500, судија Јован Шегрт (Београд), стрелци: Милуновић у 6. и Пецељ у 54. минуту за Раднички, Чумић у 19. и Малбашић у 88. мнуту за Војводину, жути картони: Видовић, Зорић, Поњевић, Лековић (Раднички), Љубисављевић (Војводина).
РАДНИЧКИ 1923: Лековић 7, Поњевић 6, Видовић 6, Митровић 6,5, Пецељ 7, Крајишник 6 (Зорић), Миличић 6, Видосављевић 7 (Ивановић), Ђурић 6,5 (Јовановић), Чоловић 6, Милуновић 7,5 (Чинеду, Евандро).
ВОЈВОДИНА: Царевић 6, Јеличић 6, Витас (Траоре 6), Љубисављевић 6 (Симић 6,5), Лазаревић 6,5, Топић 6, Зукић 6, Бараје 6 (Малбашић 7), Н.Николић 6 (У.Николић 6,5), Чумић 7,5 (Милосављевић), Милошевић 6.
Л. Бакмаз